1

TRAVEL TEST Alfa Romeo Stelvio Q4: Vremeplov

Ove godine, „krug do Monce“ bio je nešto više od običnog putovanja na jednu trku Formule 1, a Alfa Romeo, pa bio to i kompaktni SUV, sasvim je adekvatno vozilo za ovako nešto, i po svojim karakteristikama, i po istorijskim vezama...

 Foto: Aleksandar Savin

Foto: Aleksandar Savin

Prvi nagoveštaj kraja leta za mene je VN Italije… Ova trka F1 po tradiciji održava se uvek početkom septembra u kraljevskom parku severno od Milana, na čuvenoj stazi Monca. Budući da je poslednja u sezoni na tlu Evrope, uz onaj uobičajeni medijiski skoro uvek ima i istorijski značaj, pa je nekako nezaobilazna.

pročitaj još

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    E sad, kako je Monca udaljena ni 1.000 kilometara od naše zemlje, a automobil je svakako neophodan na licu mesta kao prevozno sredstvo, makar od hotela do staze, uvek je neizbežna dilema za koje vozilo se odlučiti?! Ove godine, to pitaje je rešeno i pre nego što je siglo na dnevni red, s obzirom da je glavni „pik“ i „prva“, pa i prava ponuda bio Stelvio!

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Ovaj SUV kuće Alfa Romeo odgovara po svemu…. I poreklu, i tehničkim karakteristikama, tj. performansama i, naravno, komforu. A i odlično se „stapa“ sa okolinom, odnosno ne „štrči“ i tifozi ga vole! Konačno, prošle godine prelepa Giulia mi je već donela izvesne ustupke na ovom, „domaćem“, terenu, već samim tim što je Alfa!

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Da skratim… Tamno-plavi Stelvio sa dizel motorom od 2,2 litra i 210 KS, osmostepenim automatskim menjačem i pogonom na sva četiri točka, na benzinskoj stanici MOL-a u Novom Sadu, tačno u ponoć napunjen je „do čepa“ i bio je spreman za put, baš kao dvočlana posada, koja je snabdevena sendvičima, krofnama, kafom i sličnim napicima.

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Stvari su lako i uredno spakovane u ogromnom prtljažniku zapremine 525 litara. Konačno, ovo je SUV, čija dužina prelazi 4,6 metara, širina (sa retrovizorima) 2,1 m, a visina 1,6 m. I međuosovinsko rastojanje je nešto veće 2,8 metara, tako da je sasvim logično da u njemu ima dovoljno mesta da se smeste ne dve, već i četiri osobe sa mnogo, ali baš mnogo prtljaga!

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Sedišta su izuzetno udobna i za sedenje, ali i dremanje, bilo napred ili pozadi. Bočnog oslonca ima taman toliko koliko je čoveku prosečne građe potrebno da se oseća komforno, ali i sigurno u njihovom „zagrljaju“. Uostalom, Alfa Romeo Stelvio je vozilo koje voli krivine…

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Nažalost, tokom većeg dela putovanja ka Iloku, pa auto-putem za Zagreb i potom ka Ljubljani, Udinama, Veneciji, Padovi, Breši i dalje ka Milanu, krivina baš i nema mnogo, ali zato gužve ima! Noć je, srećom, vreme kada većina „turista“ na putu ka svojoj „drugoj kući“ u zemljama EU spava po pakrinzima, tako da je napredovanje bilo dobro. Tim pre što su biksenonska svetla napred veoma efikasno „rasterivala” mrak.

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Taj dosadni deo noćne vožnje iskoristio sam za podsećanje u vezi sa enterijerom Stelvia. Naime, ovaj prvi SUV Alfa Romea sam vozio još u proleće prošle godine i skoro da sam zaboravio koliko je jednostavno urađen, što je zaista dobro. Sve deluje prefinjeno i sa stilom, bez suvišnih detalja. Okrugli analogni instrumenti između kojih je digitalni displej sa najznačajnijim informacijama. Na vrhu centralne konzole ekran od 8,8 inča, koji je odlično „utisnut“ u armaturnu tablu. Sve je veoma elegantno urađeno i izuzetno kvalitetno.

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Komande su tu, na dohvat ruke i logično raspoređene, kako na centralnom grebenu, tako i na multifunkcionalnom upravljaču. Inače, u prvi mah sam upravljač mi se nije posebno svideo, možda zato što je kod paketa „First Edition“ koji sam prvo vozio nešto drugačiji, pre svega nešto tanji i iz tri segmenta.

    1

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Ovde je sada nešto klasičniji, ruke su na njemu u prirodno dobrom položaju, a prsti uvek lako dosežu velike komande osmostepenog automatskog menjača smeštene iza, koje prosto mame da budu upotrebljenje. I ručica menjača na centralnoj konzoli je lepo oblikovana, a odmah uz nju je i rotaciona komanda Alfa Connect i audio sistema, ali i veoma značajan DNA selektor.

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Nakon relativno mirne noći koja je prošla u dinamičnoj vožnji, jutro je promenilo sve. Na puteve Italije su „izmileli“ kamioni, tj. na hiljade njih i put do Monce se prilično odužio. Ipak, pronalazi se malo vremena za kratak pit-stop i „kratki espreso“, u mom slučaju „duži s dosta mleka“, u omiljenom lancu restorana Autogril… Jer, kako taj ritual odvojiti od vožnje na Apeninima?!

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Dok ispijam kafu, posmatram Stelvio. Na prvi pogled robustan i masivan, a ipak nekako nežan i prefinjen kao svaka Alfa. Skladnim linijama i proporcijama, baš kao i detaljima privlači poglede i oduševljava. Brojim i od desetoro koji su prošli pored njega, sedmoro se osvrnulo! No, nema vremena za gubljenje i dugme start/stop na upravljaču je ponovo upotrebljeno. Slede kratki „stint“ do Monce, preuzimanje akreditacija i propusnica, pa zauzimanje pozicija u medija centru i slične uobičajene aktivnosti…

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Tek predveče, nakon svih obaveza u padoku F1 vraćam se Stelviu koji se do tada odmarao na novinarskom parkingu u krivini Parabolika. I nešto razmišljam… Ma, zašto to da ne probam?! Nešto kasnije, uz odobrenje ljudi iz obezbeđenja staze, izlazim na stari deo piste u Monci. Na čuvenoj ovalnoj stazi krećem ka još poznatijoj, već spomenutoj krivini. Dok mi adrenalin polako raste, kao da sam u nekom vremeplovu i prisećam se nekih istorijskih činjenica.

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Staza Monca izgađena još davne 1922. godine. Radovi su trajali od maja do juna, uz učešće 3.500 radnika, a ceo poduhvat finansirao je Automobilski klub Milano. Ovo je treća strogo namenski izgrađena staza na svetu za trke, posle Bruklendsa i Indianapolisa, na kojoj su održane sve VN Italije izuzev one iz 1980 godine.

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Simbolično, vozim upravo Alfa Romeo, a 1950. godine, kada je održana prva trka, u prvoj sezoni F1, pobednik je bio Italijan Emilio Đuzepe „Nino“ Farina, upravo u automobilu iste marke, doduše modelu 158. Ovalni deo staze izgrađen je 1954. sa ciljem da se krug sa 5,7 km produži za 4,3 km na ukupno 10 kilometara. Tako je nastala kombinovana staza, sa onim klasičnim delom i ovalnim za velike brzine, sa dva praralelna pravca od kojih je jedan bio start-cilj. Na ovoj pisti, F1 je vožena samo četiri puta, jer…

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Misli mi je prekinuo glas kolege koji je rekao: „Stani ovde… Tu možemo da slikamo!” Međutim, nisam se zaustavio… To je krivina Vialione i mesto na kojem je 1955. poginuo Alberto Askari. Italijan je život izgubio na privatnom testu sportskog automobila marke Ferrari, samo četiri dana nakon što je upao u more sa bolidom na VN Monaka! Kasnije je ta krivina dobila ime po njemu.

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Nisam želeo tu da se zaustavljam, već sam nastavio dalje ka čuvenoj krivini Parabolika. Znam da je to što ću pokušati opasno, jer staza je klizava, odnosno prljava, sa dosta opalog lišća i granja, te betonskom podlogom koja se kruni! No, prosto nisam mogao da odolim iskušenju i morao sam to da probam. Nekoliko puta do tad imao sam priliku da vozim na ovalnim stazama kao što su Lojzacring, Kontidrom i Dudenhofen, ali su sve bile dobro pripremljene, baš kao i automobili. Ovde sada samo treba sve to ponoviti, mada problem je nedostatak brzine!

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Naime, krivina Parabolika na starom ovalnom delu staze koji se, inače, ne koristi, na sredini je pregrađena ogradom od žice koja me sprečava da postignem neku veću brzinu, koja mi opet daje sigurnost i stabilnost kada se „popnem“ iznad žute linije… Jer, sa brzinama ispod 120 km/h na toj strimini se uopšte ne osećam prijatno i SUV mase 1.834 kilograma stalno klizi naniže!

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    E tu je u pomoć došao Dynamic mod Alfe… Iako ovaj Stelvio pokreće četvorocilindarski dizel motor od 2,2 litra sa „samo“ 210 KS, njegovih 470 Nm maksimalnog obrtnog momenta i pogon na sva četiri točka mogu da ga do 100 km/h dovedu za 6,6 sekundi. Takva startnost u ovom slučaju više vredi nego maksimalna brzina od 215 km/h. I malo po malo, kada sam pronašao repere, stvari su postale jednostavnije. Samo je potrebno zaboraviti na kočnicu sve dok je Stelvio iznad crte. Prvo treba da pustim gas, spustim se sa strmine ovala i tek onda kočim… Zvuči jednostavno, ali u praksi baš i nije!

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Dok ovo radim, ponovo se prisećam nekih momenata iz istorije… Ovalni deo staze Monca u F1 prestao je da se koristi 1961. nakon udesa u kojem je poginuo nemački vozač Volfgang fon Trips i još 15 gledalaca, a poslednja trka na njemu uopšte održana je 1969. kada je voženo 1.000 km Monce. Čak je 1990. postojao i predlog za njegovo rušenje, ali se od toga odustalo, tako da je sada ostao samo kao deo istorijskog nasleđa i pojedini delovi se koriste samo u specijalnim prilikama! Međutim, staza severno od Milana uvek je bila izuzetno opasna i do sada su na njoj živote izgubila 52 vozača i 35 redara i gledalaca. Zato uz pravi lajt-šou na instrument tabli izazvan zbunjivanjem elektronike, završavam ovu aktivnost…

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Naredni dan započinjem laganom vožnjom obalom jezera Komo. U mondenski ambijent Stelvio se savršeno uklopio, mada nakon izvesnog vremena, „komforno“ krstarenje postaje monotono. Potrebno je nešto više dinamike i ozbiljno razmišljam o odlasku na mesto po kojem je ovaj SUV dobio ime, a koje nije previše udaljeno – Passo dello Stelvio. To je planinski prevoj u Alpima, odnosno u severnoj Italiji ka južnom Tirolu, ali u to doba pretpan je turistima i gotovo da je nemoguće slobodno voziti.

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Zato opet na jug, ka Monci, ali vijugavim putem gde do izražaja dolazi dinamika podvozja. Naime, Stelvio počiva na novoj, mada istoj platformi kao i Giulia i on je pravi sportski SUV. Bez obzira na klirens od 190 mm, naginjanje u krivinama je minimalno. Oslanjanje stoički podnosi neravnine, iako je nešto tvrđe nego kod spomenute limuzine. Snaga se u normalnim situacijama prenosi na zadnje točkove, a tek kada se za to ukaže potreba do 50 % se može prepaciti točkovima napred.

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Po pitanju balansa i upravljivosti, Alfa Romeo Stelvio je tu zaista odličan. Do izvesne mere može čak da „progoni“ i jedan Ferrari na zaprepašćenje njegovog vlasnika!? U krivinama ostaje dugo stabilan i u dobrom kontaktu sa podlogom, baš i kao i pri intenzivnim kočenjima sa naglim promenama pravca. To vozaču uliva dodatno poverenje iako se lagana „nervoza“ zadnjeg dela poveremeno oseti.

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Na kraju, nakon skoro 2.500 pređenih kilometara, koliko iznosi ovaj krug do Monce, sa svakondnevnom vožnjom od staze do jezera Komo, te nazad do Srbije, može se zakulučiti da je Alfa Romeo sa modelom Stelvio zaista usprešno ušao u SUV segment. Ima tu i tamo poneki detalj koji ga naizgled udaljava od premijum klase, mada su realno to sitnice. Ono u čemu je poseban i dobar, to dizajn, te komfor i vozna dinamika… Pa, čak je i ekonomičnost za svaku pohvalu budući da je Alfa Romeo Stelvio sa motorom od 2,2 litra i 210 KS, osmostepenm automatskim menjačem i pogonom 4×4 u proseku trošio oko 7,7 litara, a da pri tom, nije bio na poštedi!

     Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Što se tiče cene, suma od 50.390 evra za testirani model koji ima poduži spisak dodatne opreme, uključujući i panoramski krov, raznorazne sisteme astistencije vozaču, Harman Kardon audio sistem, adaptivni tempomat, kožom obložen enterijer, umetke od drveta i još mnogo toga i nije nerealna. Naprosto, Alfa Romeo je ušao u za njega novi SUV segment, ali na velika vrata. Stvorio se tu odjednom, kao vremeplovom, ali potpuno očekivano… I svakako zasluženo, jer Stelvio zaista ima šta da ponudi, pogotovo onima kojima su estetika i dinamika vožnje, uz sasvim dobar komfor na dugim putovanjma, prioriteti!

    Zoran Živkov/TopSpeed


    Alfa Romeo Stelvio 2.2 Q4

    Karoserija SUV, 5 sedišta; d x š x v 4.687 x 2.163 x 1.671 mm, međ. rast. 2.818 mm; zapremina prtljažnika 525 lit, masa 1.834 kg
    Motor dizel, redni, 4 cilindra, 2.143 ccm, 210 KS pri 3.750 o/min; 470 Nm pri 1.750 o/min
    Transmisija osmostepena, automatska; pogon 4×4
    Ogibljenje napred udvojena trouglasta ramena, spiralne opruge, amortizeri, popr. stabilizator; nazad multi-link
    Kočnice                samoventilirajući diskovi napred i nazad
    Pneumatici 235/60 R28
    Performanse 0 – 100 km/h za 6,6 s; 215 km/h; 7,6 l/100 km; emisija CO2 127 g/km
    Cena 50.390 evra

    Ocene
    ▲  atraktivan dizajn, vozna dinamika i ponašanje u krivinama, odličan komfor
    ▼   šum pri većim brzinama, cena

    Utisak
    Alfa Romeo Stelvio i pojavom, ali i performansama i komforom, dodatno je zaoštrio situaciju u SUV segmentu

    chats-viber-ts

    Tagovi: alfa romeo, dizel, monza, stelvio q4, travel test
    Popularni komentari
    • B
      Bimba

      Pravi suv.bog