0

TEST Alfa Romeo Giulia QV: Ljubav na svaki pogled!

Vredelo je čekati jer se nakon više od dve decenije, Alfa Romeo vratio pogonu na zadnje točkove i to u velikom stilu, sa kompaktnom sportskom limuzinom Giulia Quadrifoglio koju pokreće V6 biturbo motor od 510 KS poreklom iz Ferrarija

Foto: Aleksandar Savin

Foto: Aleksandar Savin

Dugo smo čekali na jedan ovakav model iz kuće Alfa Romeo. Neki bi rekli i predugo! Automobil u svakom smislu dostojan slavne prošlosti italijanskog proizvođača, sportske marke koja je nastala još 1910 godine. Samo tri godine po osnivanju, sa velikim uspehom uplovila je u svet trka, gde je brojnim pobedama ubrzo uspostavila dominaciju, a možda i ključan doprinos uspesima Alfe 30-ih godina dao je glavom i bradom Enzo Ferrari koji je pod okriljem Alfe osnovao trkački tim Scuderia Ferrari.

pročitaj još

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Sve do 90-ih, Alfe su posedovale taj upečatljiv sportski žar koji je potom iščezao, na žalost mnogih poklonika marke. Međutim, povezanost Alfe Romeo i Ferrarija postoji i dan danas jer ekskluzivna marka iz Maranela takođe posluje u sastavu FCA grupacije. I upravo ta srodnost je lepotici sa našeg testa, Gulia Quadrifoglio, podarila ono najvažnije – „srce“, odnosno motor.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Testirani primerak pod haubom krije modifikovanu verziju Ferarijevog V8 turbo motora koji je sa 3,8 litara, eliminisanjem dva cilindra, „daunsajzovan“ na V6 od 2,9 litara sa 510 KS. Podatak za svaki respekt i strahopoštovanje konkurencije u segmentu kompaktnih sportskih sedana, gde se Giulia Quadrifoglio svrstava zajedno sa Mercedesom-AMG C 63 i BMW-om M3.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da Giulia nije od samog starta razvijana u sportskom pravcu. Ovakva filozofija podrazumevala je povratak korenima i koncepciju sa uzdužno postavljenim motorom te pogonom na zadnje točkove. Kako bi proizveli što jači publicitet, Italijani su se prilikom lansiranja novog modela odmah „razmahali“ najsnažnijom verzijom. Ali, nije baš sve išlo bez poteškoća i na najvećim mukama bili su dizajneri.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Navodno, čitav projekat je kasnio zato što je Marchionne nezadovoljan zamišljenim izgledom, vratio crteže na početak. I na tome mu treba zahvaliti! Malo ko će se obazirati na činjenicu da je Alfa Romeo imao višegodišnji prazan hod u D segmentu, podsetimo, Alfa 159 je otišla u penziju 2011. godine, a Giulia je zvanično predstavljena četiri godine docnije na Salonu automobila u Frankfurtu. Ali, na koncu smo dobili pravu lepoticu, remek delo sa autentičnim pečatom dizajnerskog studija Centro Stile AR koje izaziva ljubav na prvi pogled.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Kompaktna limuzina zaobljenih ivica apostrofira oštrinu eklatantnim sportskim nabojem. Automobil „leži“ svega 100 mm od tla, a da sa njim nema šale može da se zaključi po velikim prednjim uvodnicima vazduha, dominantnom zadnjem difuzoru na koji se nadovezuju po dve duple izduvne cevi sa svake strane, a tu su i veliki aluminijumski točkovi od 19 inča sa perforiranim diskovima, baš kao i diskretan karbonski spojler na poklopcu prtljažnika.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Kod ultimativne Giulia QV, karbon je korišćen i prilikom izrade krova, odnosno haube. Ta rešenja su, u kombinaciji sa aluminijumskim komponentama nezavisnog oslanjanja i aluminijumskim motorom koji poseduje karbonsku radilicu, svela masu na svega 1.525 kilograma. Dakle, na papiru su prisutni svi atributi za jednu ultimativnu sportsku limuzinu kakvom se Giulia QV predstavlja. I ne zaboravite da je reč o automobilu koji sa vremenom od 7 minuta i 38 sekundi drži rekord u svojoj klasi na Nurburgringu.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Doduše, to vreme je postigla verzija sa automatskim menjačem, ova „naša“ je sa manuelnim. Možda nije toliko brza na stazi, ali zadovoljstvo je utoliko veće jer su ručni menjači postali pravi raritet kod „sportista“. Nažalost, od januara 2018. godine, Giuliu Quadrifoglio možete dobiti samo sa automatskim menjačem, čime ovaj test dodatno dobija na ekskluzivnosti.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Ako ekskluzivnost tražite u kokpitu, ovde je nećete pronaći, barem ne kod modela sa osnovnom opremom. Ulazak u enterijer ne otkriva ništa spektakularno. Smeštamo se u nešto uža sedišta koja od pogleda skrivaju, ali ipak pružaju bočnu potporu. Ispred je poznata instrument tabla, desno od nje pleni jako lepo rešen „krov“ prednjeg panela koji se table „meko“ spušta udesno. Arhitektura kokpita zaslužuje sve pohvale, kao i ergonomija.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Zamerku stavljamo na mali centralni displej od svega 6,5 inča i sa ne previše kvalitetnom grafikom, doduše, opciono dolazi veći ekran od 8,8 inča. Mnogo više godi to što su pozicija sedenja i raspored komandi na visokom nivou – briljantni volan daje dobru interakciju sa rukama, a ručica menjača je „usađena“ tačno tamo gde treba. Blizu nje se nalazi jedna od najvažnijih komandi u ovom automobilu.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    To je točak preko kog birate temperament automobila režim vožnje i određuje odziv na gas, čvrstinu upravljanja, rad amortizera i jačinu zvuka. Na raspolaganju su četiri – A za All eficiency, N za Normal, D za Dynamic i R za Race. I sva tri moda odlično odrađuju svoj deo posla. Za prvi je dovoljno reći da u gradskom režimu sa pažljivom nogom na gasu, zahvaljujući sistemu deaktivacije cilindara, može svesti potrošnju na svega 12–13 litara.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Ekonomičnost i Alfini automobili su ranije predstavljali dijametralne suprotnosti, očigledno je da su se vremena promenila. Sa druge strane, Giulia je vratila neka stara obeležja za koja su fanovi italijanske marke bili uskraćeni decenijama unazad. To se pre svega odnosi na zadnji pogon, poslednji takav model iz Milana bila je Alfa 75. Samo, za razliku od 75-ice, ovde imamo enormnu količinu snage – 510 KS, uz maksimalnih 600 Nm u opsegu od 2.500 do 5.000 obrtaja.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Da bi se osetio pun potencijal, potrebno je pomeriti kružni selektor u Dynamic položaj. Alfa odmah menja ćud i stavlja u pripravnost čitavu metalnu konjicu, postaje britka na volanu i potentna na gasu. V6 motor sa dva turbo punjača, lepo i bez trzaja ili bilo kakvih zastoja prihvata gas i to već od 2.000 o/min. Kako se kazaljka obrtomera približava crvenom polju na 6.500 o/min, potisak u leđa postaje sve intenzivniji, zvuk sve prodorniji, a vaše raspoloženje sve bolje. Doduše, zvuk motora jeste glasan, ali u kabini ne ostavlja toliko uzbudljiv utisak kao što to čini spolja jer se ljutito režanje Giulie QV nadaleko čuje.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

     

    Ali, zato uzbuđenja donose, malo je reći, dobra vozna svojstva. Pun gas iz mesta, munjevito „šaltovanje” iz prvog u drugi stepen prenosa i posle nepune četiri sekunde, automobil premašuje 100 km/h uz upozorenje na instrument tabli da je trenutak za promenu stepena prenosa. Krajnji limit u drugoj „brzini“ dostiže se na 110 km/h pri 7.000 obrtaja, a „brišući let“ Giulia nastavlja i trećom „brzinom“, sve do 170 km/h! Čini nam se da bi ručica menjača mogla da ima nešto kraći hod, a i nije baš savršeno precizna – ume da zaluta kada se iz trećeg munjevito posegne ka drugom stepenu prenosa.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Uz strahovite performanse dolazi i fenomenalno upravljanje i oko toga ne postoji ni trunka sumnje. Teško ćete pronaći automobil u ovoj klasi koji se tako brzo i neposredno pokorava komandama volana. Sa rasporedom težine u odnosu 50:50 po osovinama, Giulia je kadra za nagle promene pravca, toliko da stičete utisak kako vas sedišta udaraju u leđa sa suprotne strane od one u koju je „bacite“. A da bi mogla ovako brzo da skreće i da istovremeno prihvata gas bez gubitka stabilnosti, Giulia je dobila mehanički diferencijal sa zatvaračem koji može kanalisati i do 100 odsto snage na zadnji točak sa boljim prianjanjem.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Srećom, automobil je opremljen sistemom za automatsko dodavanje međugasa, tako da prilikom kočenja motorom i “šaltanja” naniže, nema bojazni da će doći do gubitka kontrole usled kočenja zadnjih točkova. Kada smo se dotakli kočenja, dodaćemo da Brembo kočnice sa šest čeljusti napred i četiri pozadi odlično obavljaju posao. Za one koji imaju nameru da više vremena provode na stazi nego u redovnom saobraćaju, preporuka su svakako opcione karbon-keramičke kočnice. No, i diskovi izrađeni kombinacijom livenog gvođža i aluminijuma pokazali su se odličnim.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

     

    Isto važi i za sistem oslanjanja sa aktivnom kontrolom tvrdoće amortizera koji dopušta da odaberete za jedan stepen mekšu konfiguraciju čak i kada ste u Dynamic modu. I tada Giulia daje sve od sebe u pogledu perfromansi, a udobnost ne plaća danak. Automobil je iznenađujuće prijatan za vožnju po ulicama i drumovima, uopšte ne drmusa i ne remeti komfor. Međutim, nešto mekše oslanjanje se odražava na voznu dinamiku pri višim brzinama, čak i kada su amortizeri podešeni tako da imaju najčvršći „hod“.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Ipak, vožnja ovako snažnog automobila sa pogonom na zadnje točkove nije šala i zahteva dosta veštine, pogotovo u kombinaciji sa ručnim menjačem. Potrebno je imati savršenu motoriku tj. usklađen brzi rad ruku i nogu, jer ste uposleni sa svih strana. To se naročito odnosi na Race mod koji smo isprobali onako kako fabrika preporučuje – na zatvorenoj stazi.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Kada se pogase elektronski sistemi kao što su kontrola stabilnosti i proklizavanja, oslobađate divlju zver koju mogu ukrotiti samo vični vozači sa velikim iskustvom. Tada svako preterivanje sa gasom proizvodi zanošenje zadnjeg kraja. Sve to je zabavno, ali i opasno, ne samo po vas, već i po druge ukoliko se upustite u takvu avanturu na otvorenom drumu.

    Foto: Aleksandar Savin

    Foto: Aleksandar Savin

    Za kraj, možemo da zaključimo kako je sa Giuliom Quadrifoglio, Alfa konačno dosanjala san da ponudi u najmanju ruku jednako uzbudjiv automobil kao što su recimo Mercedes-AMG C 63 S, takođe sa 510 KS i nedavno ugašeni BMW M3 Competition koji oslobađa 450 “konja”. Ali, sa maksimalnom brzinom od 307 km/h Giulia QV je brža od oba Nemca… I dok „Italija pobeđuje“, ova Alfa pobuđuje ljubav i to na svaki, a ne samo na prvi pogled.

    Uroš Dedić/TopSpeed

    Alfa Romeo Giulia Quadrifoglio

    Karoserija limuzina, 4 vrata, 5 sedišta; d x š x v 4.639 x 1.873 x 1.425 mm, međ. rast. 2.820, masa 1.525 kg, prtljažnik 480 l
    Motor benzinski, V6 biturbo; 2.891 ccm; 510 KS pri 6.500 o/min; 600 Nm od 2.500–5.000 o/min
    Transmisija ručna; šestostepena, pogon na zadnje točkove
    Kočnice samoventilirajući diskovi napred 360 mm, samoventilirajući diskovi pozadi 350 mm
    Oslanjanje dvostruka poprečna ramena napred, multi-link pozadi
    Pneumatici 245/35 ZR19 napred, 285/30 ZR19 pozadi
    Performanse 0–100 km/h za 3,9 s; maksimalna brzina 307 km/h; 8,5 l/100 km
    Cena od 73.660 evra (sa automatskim menjačem)

    Ocene
    ▲  Motor, upravljanje, performanse
    ▼  Zvuk motora, nešto mekše oslanjanje sputava dinamiku na limitu

    Utisak
    Alfa Romeo konačno u svojim redovima ima automobil koji, pored stila, nudi brutalnu snagu i fenomenalan doživljaj vožnje

    chats-viber-ts

    Tagovi: alfa romeo, biturbo, ferrari, giulia quadrifoglio, test, v6