3

TEST Ford Edge 2.0 TDCI: American Orient Express

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Globalna ekonomska situacija nije baš povoljna, ali bez obzira na to, automobilska industrija još uvek, nekako, odoleva. Borba za profitom je žešća nego ikad i sada se često prave poslovni potezi koji nisu viđeni nikada ranije. Prelaze se neke granice i ulazi se na nove teritorije…

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Baš tako je i Ford rešio da se druga generacija njegovog SUV-a srednje veličine, po prvi put prodaje i u Evropi, a ne samo u Americi, pa je Edge otišao na istok, preko „bare”, tj. Atlantika. Stratezi ove kompanije izgleda nisu pogrešili, jer po prvim reakcijama, ovaj model bi mogao biti uspešniji od Kuge! Naravno, takođe SUV-a sa “plavim ovalom”, ali nešto manjeg po dimenzijama.

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Jasno je, takođe, da Ford ovaj strateški potez ulaska na evropsko tlo sa novim modelom nije učinio tek tako, već je pažljivo pratio šta rade ostali proizvođači, pogotovo oni nemački iz premijum segmenta, recimo, Audi i BMW. Oni su sa prodajom Q5 i X3 više nego zadovoljni! I tu američki gigant, koji odavno ima svoje centre u Evropi, vidi svoju šansu. Samo je pitanje, da li je Edge dorastao ovoj konkurenciji, budući da se već na prvi pogled čini da je onu “nižu ligu” već preskočio?!

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Prošle zime, kada sam ga prvi uživo put video u Ahenu, i to onaj predserijski model, izgedao mi je kao “Big Mek” i to sa svim prilozima, bar kada je u pitanju dodatna oprema. Ostavio je, onako, baš jak utisak, kao i spomenuta hrana, ali sa jednom značajnom manom koja inače dolazi sa “brzom hranom”, a to je da brzo zasiti čoveka! Robustan, atraktivan i moćnog izgleda, kojem zaista ništa ne ne dostaje, ali kada se pažljivije zagledam, onda vidim i Kugu i Mondea, mada u nešto kvalitetnojoj završnoj izradi i obradi, pogotovo u enterijeru.

Foto: Ford

Foto: Ford

Drugi susret usledio je u Kelnu ovog leta, kad sam se sa nekolicinom kolega iz regiona našao u misiji prebacivanja grupe vozila do Osla. Nešto kao American Orient Exspress na severno-evropskom tlu. Doduše, nismo se baš kretali u “voziću” ili konvoju, ali da smo se kretali, kretali smo se, jer je za dva dana trebalo preći više od 1.300 kilometara, uključujući i “forsiranje” Severnog mora trajektom!

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

To znači da vremena za neka pažljivije zagledanja eksterijera nije bilo, već odmah na put! No, spoljašnji dizajn je ionako OK, baš ubedljiv i impresivan, kakav jedan SUV i treba da ima. Pogotovo ako je karoserija, duga 4,8 metara, široka 2,1 i visoka 1,7 u “oranž”, tačnije “Electric Spice Metallic” boji, koja mu nekako najbolje pristaje.

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Vrata se široko otvaraju, u šta nisam ni sumnjao, jer je ovo ipak američko vozilo, koje se, istini za volju, proizvodi u Kanadi. Sedišta komforna, mada ne i bez izraženih bokova, odnosno oslonca za telo i noge koje “gabaritni” Amerikanci ne podnose jer ih žulja! Naprotiv, u Edge se sedi veoma dobro, mada bi i dalje ta bočna “podrška” mogla da bude malo izraženija, pogotovo pri ošrijim zaokretima.

Foto: Ford

Foto: Ford

Suvozačku poziciju i one pozadi sam isprobao samo na kratko, ali u svakom slučaju, čak ni nakon više sati provedenih za upravljačem, nemam nikakvih zamerki. Ovaj model u Sport paketu opreme bio je predviđen za pet putnika, dok verzije sa sedam ostaju rezervisane za američko tržište, što je možda i bolje! Jer, sa međuosovinskim rastojanjem od 2,85 metara i već spomenutom dužinom, bez obzira na generalno prostran enterijer, zaista ne znam šta bih rekao za ono dvoje u prtljažniku, osim da ni svih, veoma izdašnih 602, tačnije 1.180 litara njegove zapremine, nisu dovoljni da im ublaže patnje.

Foto: Ford

Foto: Ford

Što se instrumenata i uopšte dizajna kokpita tiče, kao i kompletno enterijera, on je prepoznatljiv, u stilu Forda, ali sa znatnim unapređenjem po pitanju kvaliteta. Nema više one “tok-tok” tvrde plastike i sličnog. Jedino je sama instrumentacija, u početku malo konfuzna i dok se vozač ne navikne gde koji podatak da traži, ima “lutanja” kroz meni.

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

No, sve se to obavlja u prijatnoj tišini, jer i nakon statovanja dvolitarskog biturbo dizel motora, jedva da mogu da mu čujem “glas”. Eventualno “turiranje” ne dolazi u obzir, zapravo u Nemačkoj još i može, ali  uz preteće poglede, a dalje ka severu, u Danskoj, već potpada pod nadležnost policije, dok u Norveškoj, verovatno, obezbeđuje smeštaj u neku od ustanova za brigu o psihičkom zdravlju.

Foto: Ford

Foto: Ford

No, u svakom slučaju veća buka izostaje, pogotovo u vožnji. Tu zasluga pripada ne samo boljoj zvučnoj izolaciji Edge već i sistemu aktivne kontrole buke (Active Noise Control) koji uz pomoć posebnih mikrofona u kabini, a ima ih tri, preko zvučnika audio sistema emituje zvuk suprotne frekvencije koji praktično poništava uticaj spoljašnjih šumova!

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Kilometri prolaze, a kako se približavam Hamburgu i kako se saobraćajna gužva povećava, sve sam srećniji zbog toga što mi je uz spomenuti Duratorq TDCi motor od 2,0 litra radne zapremine, te 210 KS i 450 Nm, došao i šestostepeni automatski menjač! Još kada uključim adaptivni tempomat (Adaptive Cruise Control), vožnja kroz “štau” tj. saobraćane gužve je daleko manje stresna.

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Kako vreme odmiče, a i pređeni put, čini mi se da i nivo goriva u rezervoaru opada nešto brže od očekivanog. Dobro, moram da priznam da su me one deonice bez ograničenja brzine, kao i velike gužve, na severu Nemačke, ka samoj granici sa Danskom, malo “povukle” da desna noga bude nešto teža, pa samim tim i maksimalna brzina od 211 km/h dostignuta. Ubrzanje do “stotke” sam tek kasnije isprobao i tu je negde ispod 10 sekundi, što za SUV od gotovo dve tone i nije loše!

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

I tako, American Orient Express je stigao u Kolding, mesto u Danskoj… Iako je napolju još uvek sumrak, ulice su uglavnom puste, tako da vožnja ima pomalo elemente horora, a pronalazak benzinske pumpe koja radi i prima određene kartice je prava avantura. Ništa manje interesantno bilo je i parkiranje vozila u tesnu hotelsku garažu, gde kamere na vozilu svakako pomažu, ali kada treba otvoriti vrata i izaći, postaje jasno zašto Ford, kao i ostali proizvođači, žuri sa razvojem sistema za autonomno parkiranje.

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Ponovo auto-put, ali sa mnogo rigoroznijim ograničenjima brzine i brojnim radarima. To znači “safe mode”i pravac sam sever države Danske, u kojoj, inače, nije ništa trulo, za razliku od situacije kod nas. Mada, čisto sumnjam da je Šekspir imao Srbiju u vidu kada je pisao Hamleta!?

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Ipak, sve nekao požurujem sebe kako bih dobio na vremenu, jer pre mesta Hirtshals, gde se American Orient Express ukrcava na trajekt, postoji jedna peščana plaža i prilika da se bar na kratko isprobaju off-road karakteristike modela Edge. Međutim, pesak je bio prilično tvrd, tako da sistem pogona na sva četiri točka (All Wheel Drive), koji obrtni moment raspoređuje između prednje iz zadnje osovine u odnosu 50:50 procenata, i to za samo 20 milisekundi, nije bio na velikim iskušenjima. Veća opasnost bila je da eventualno “porinem” ovaj Ford u Severno more, ako previše duboko “zagazim”!

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Kako god bilo, ovo nije pravi terenac i Ford u to i ne pokušava nikog da uveri, ali je pogon 4×4 svakako koristan. Zato, mada iskreno više zbog nedostatka vremena, prekidam “igre na plaži” i sa nekolicinom kolega iz konvoja se upućujem ka luci i trajektu za Larvik u Norveškoj. Samo ukrcavanje i iskrcavanje je doživljaj, jer je sve toliko dobro organizovano da je prosto neverovatno kako se približno 3.500 ljudi i više stotina vozila, što putničkih automobila, što kamiona, u tako kratkom roku smesti u brod?!

Foto: Vladimir Pavlović

Foto: Vladimir Pavlović

Nakon tri i po časa mirne i opuštene plovidbe, kopno na vidiku… Norveška! Za mnoge obećana zemlja po mnogo čemu, izuzev po saobraćajnim propisima! Ipak, iskrcavanje sa trajekta protiče jednako organizovano i brzo, tako da je American Orient Express od desetak Ford Edge sada ponovo na okupu i u koloni, tempom od 80 km/h, “juri” auto-putem!

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Dok se približavamo Oslu, pokušavam da sumiram utiske. Ford je Edge poslao u Evropu u pokušaju da preobrati neke od kupaca SUV-a tradicionalne nemačke trojke iz premijum segmenta. Hmmm, to baš i neće ići tako lako, jer tradicija i renome, ali i sve ono što ove marke nude su, ipak, prilično ubedljivi agrumenti.

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Trikovi sa nešto nižim cenama ne dolaze u obzir, jer je meta sam vrh automobilske industrije, dok je ona konkurencija sa Istoka, uglavnom, nadmašena. Zato Ford treba da nastavi sa podizanjem kvaliteta, a Edge je dokaz da za to ima potencijala. To je kvalitetan SUV, sa odličnim voznim osobinama, skoro poput putničkog automobila, veoma preciznim upravljanjm i dobro odmerenim trimom oslanjanja. Naravno, još treba poraditi na njegovim performansama, agilnijem pogonu i potrošnji, ali “zalet” je već uzet!

Foto: Vladimir Pavlović

Foto: Vladimir Pavlović

A American Orient Express, šta je bilo sa njim, pitate se?! Pa, svih dvanaest vozila je u neizmenjenom karoserijskom obliku, nakon dvodnevne avanture i 1.300 kilometara, stiglo na cilj u Oslo. Doduše, neki od njih bili su dobro “usloljeni”… Kao prave haringe!

Zoran Živkov/TopSpeed

chats-viber-ts

Tagovi: 4x4, awd, duratorq, edge, ford, suv, tdci
Popularni komentari
  • O
    Ognjen Maletic

    Bas kako treba SUV da izgleda…nista revolucionarno, prebudzeno. Nikakve bezvezne novotarije sto se tice dizajna a pored toga je moderan i dizajn pogodak.

  • F
    Fap masina

    Nisam ljubitelj Forda enterijer i eksterijer ovde mi se bas svidjaju !

  • S
    SRLE

    BMW No1