0

TEST MINI Clubman Cooper S: Dileme

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Da li je moguće da sam toliko ostario da sam došao u godine da, kada nemam s kim, posvađam sa samim sobom!? Ne znam ni sam..!? Jedna od poslednjih takvih “intimnih rasprava” dogodila mi se na promociji u Štokholmu, gde je MINI predstavio najnoviju, tačnije treću, generaciju svog modela Clubman.

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Ljubazni domaćini lepo rekoše da je to automobil sa petora vrata… Kako pet, kad ja vidim šest!? Nisam ništa od alkohola pio, niti sam koristio neke “čudne” supstance! Ona prethodna generacija, koja je predstavljena 2007. godine, imala je pet vrata. Zapravo, četiri i po – jedna s leve strane, jedna i još polovinu sa desne, te dvoja pozadi. A opet, ona prva, koja se prodavala od 1969. do 1982. imala je četvora vrata. Dvoja napred i dvoja pozadi…

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Istina, caka i jeste u tim vratima pozadi, koja su deljiva. A opet, onda sve zavisi od ugla posmatranja, jer tehnički gledano, to su jedna vrata, podeljena na dva dela, koja se, doduše, ne mogu nezavisno otvarati. Još preciznije rečeno, prvo se otvaraju ona sa desne, pa onda ona sa leve strane i nemoguće ih je otvoriti obrnuto!

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Mada, kada ih brojim… Da li su ona četvrta, peta ili šesta po redu, u zavisnosti od generacije Clubmana? Ako ništa drugo, bar sam postavio zadatak, a nekad je i to pola obavljenog posla. E sad, rešiti dilemu, to ipak mora svako za sebe! No, nema dileme da je Clubman zapravo pravi MINI… Ili možda i nije? Evo, ja sam možda počeo i u to da sumnjam, a imam dobre razloge za to!

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Nemački proizvođač… He, he, pazite sad – nemački, a ne engleski, jer je BMW vlasnik ove marke i tu dilema nema! Dakle, nemački proizvođač kaže da nova, treća, tj. njihova druga, generacija Clubmana pripada premijum kompakt segmentu, a to je tržišni segment koji je u stalnom porastu. Prodaja ovog modela je u odnosu na prošlu godinu, samo u prvih osam meseci ove, skočila za 20%. Neke procene kažu da bi 2020. godine vozila iz premijum kompakt klase mogla da imaju 27 % tržišnog učešća u Evropi!

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Da li će tako biti ili ne, videćemo, ali je novi Clubman zaista drugačiji u odnosu na sve ostale konkurente iz ovog segmenta. Inovativan je i atrakivan, zabavan, sa dobrim performansama, pa čak i funkcionalan i praktičan. Ima i harizmu, a i ostavlja utisak vozila premijum klase. A, šta onda nedostaje? Pa, možda onda to više i nije MINI?

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Uostalom, “klasičan” MINI je uglavnom sve nabrojano, izuzev praktičnosti i funcionalnosti u smislu dugih putovanja. Da, može da posluži, ali činjenica je da je grad njegov “teren”! To je automobil ili veliki karting, nastao po filozofiji “točak u svaki čošak”, dinamičan u vožnji, ali sa minimumom opreme. Tako je bar nekad bilo, dok BMW to nije promenio. On je redefinisao MINI familiju i sada, zapravo, kod mene postoji dilema – koliko je ova marka to što je nekada bila?! Mada, da ne idem tako daleko, jer je još veća dilema koliko je zapravo novi Clubman MINI u smislu dimenzija?

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Ovde se pre radi o drugačijoj interpretaciji “zadate teme” malog gradskog automobila. Novi Clubman izgleda dobro, pogotovo u novim bojama, odnosno ovako dvobojan, sve sa antenom “ajkulino peraje” na krovu, koja u sebi ima signalno svetlo, kao kakvo plovilo. On je i duži i širi i elegantniji, ujedno i obliji nego njegov rođak sa petora vrata, odnosno MINI 5-door. Izraženo u brojevima, duži je za čitavih 27 centimetara, širi za 9 cm, a međuosovinsko rastojanje mu je povećano za 10 cm. U njega staje pet odraslih osoba, a zapremina prtljažnika je 360 litara, s tim što je zadnja klupa deljiva u odnosu 40:20:40, tako da se obaranjem naslona može dobiti ukupno 1.250 litara.

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Sve ovo jasno ukazuje koliko je Clubman zapravo porastao spolja, što se, naravno, prenelo na enterijer. Unutrašnjost je potpuno nova, ali je osnovna “MINI koncepcija” zadržana. Osnovni instumenti se nalaze na stubu upravljača, dok je na sredini konzole smešten ogromi displej. Hromirani prsten oko njega čini ga mnogo većim nego što zapravo jeste, budući da su u njemu smeštene komande audio uređaja. Ispod njih je sekcija posvećena ventilaciji i klimatizaciji, dok su na samom dnu ostali prekidači, u prepoznatljivom MINI “stilu”, od kojih je svakako najvažniji onaj za startovanje motora.

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Glavna komanda informaciono-zabavnog sistema smeštena je na celntralnom grebenu, iza ručice menjača. Tu je i električna “ručna” kočnica, držači za čaše ili flaše, naslon za ruku, itd. Inače, oko same ručice menjača nalazi se polu-rotirajući prsten, kojim se zapravo bira mod vožnje – desno Green ili zeleni, tj. ekološki i štedljivi, levo Sport sa punim performansama, a u sredini je, naravno, Normal. Ove promene prati i promena boje LED osvetljenja na prstenu oko centralnog displeja.

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Sedišta su, po tradiciji, dobro oblikovana, bar za one vitke, a naglašeni bokovi pružaju odličnu potporu za telo i noge prilikom oštrih zaokreta. Prostora ima dovoljno, ali ne i onoliko koliko bi očekivali kada znate spoljne dimenzije ovog automobila. Dakle, MINI je porastao, mada kad čovek sedne u njega, baš i nema utisak da je u vozilu dugom 4.253, širokom 1.800 i visokom 1.441 mm, sa međuosovinskim rastojanjem od 2.670 milimetara, što su skoro pa dimenzije, recimo, modela BMW Serije 1.

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Verovatno nema potrebe da naglašavam, kako je nivo završne obrade i kvalitet upotrebljenih materijala vrhunski. Uostalom, ako je automobil deklarisan kao premijum, pa makar i kompakt, to se podrazumeva, mada sam pažljivim “prepipavanjem” otkrio nekoliko delova od plastike, u samim vratima, diskutabilnog kvaliteta.

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Što se tiče pogona, ovaj MINI je svakako zabavan! Već sada, Clubman se nudi sa šest različitih verzija motora, benzinskih i dizel, te sa tri i četiri cilindra, kao Van i Cooper, Cooper S ili Cooper SD. S obzirom da ne volim “downsizing”, rado sam prihvatio Cooper S Clubman sa “kompletnim” motorom, a ne onim kojem “nedostaje” jedan cilindar. Dakle, ovaj automobil pokreće četovorcilindarski dvolitarski benzinski TwinPower turbo motor koji oslobađa čitavih 192 KS. Zvuči obećavajuće, ali…

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Uvek postoji neko “ali” koje sreću kvari! U ovom slučaju, to su rigorozna ograničenja brzine u Švedskoj. Putevi fantastični, vreme odlično, pejzaži idilični, samo je brzina uglavnom ograničena na 50, 70 ili 90 km/h, a najviše što je dozvoljeno na auto-putu jeste 110 km/h! Možete da se “manijačite” sve do 120, eventualno 125 kilometara na čas, ali preko toga rizikujete ozbiljan problem!

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

U praksi, to znači da sa ovim automobilom, koji u kombinaciji sa osmostepenim automatskim menjačem “stotku” dostiže za 7,1 sekundu, biću u prekršaju za tren oka! A o proveri maksimalne brzine od 228 km/h ni ne razmišljam, jer sigurno, u prvo vreme, ne bi bio u nadležnosti saobraćajne policije, već psihijatara!

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Preostaje mi da se oduševljavam maksimalnim obrtnim momentom od standardnih 280 Nm, a 300 Nm uz upotrebu “overboosta”. I naravno, već spomenutom, osmostepenom automatskom transmisijom. Pazite, MINI sa osmostepenim menjačem!? Pa, kakav je to MINI? Iskreno, moram da priznam – odličan! A kada se sve ovo uzme u obzir, ograničenje i efikasnost pogona, onda je potrošnja od 5,8 litara na 100 kilometara sasvim realna!

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Sada dolazimo do dela priče o “velikom kartingu”… E, pa MINI odavno više nije karting! Istina je da dobro “leži” na putu, to je tačno. Čak i ovaj “produženi” po imenu Clubman, samo što je komfor mnogo, mnogo bolji! U pojedinim situacijama, ima i naginjanja karoserije, samo što se to unutra tako ne doživljava. Agilnost i preciznost upravljača su zadržani, a do vozača dolazi dovoljno povratnih informacija sa puta i pored servo-pojačanja.

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

I još nešto… Karting nema ovoliko elektronike i sistema koji asistiraju vozaču pri vožnji i parkiranju, sprečavaju i ublažavaju posledice sudara, putem kamera i preko head-up dispeja, LED osvetljenja, itd. Zapravo, vozač je sve više u inferiornom položaju, dok automobil obavlja većinu “poslova”. Verovatno više nije daleko ni momenat kada ćemo zapravo postati “programeri”, tako što ćemo na početku vožnje uneti željenu destinaciju i onda biti samo putnici u autonomnom vozilu. Zato, živeo karting i slobodna vožnja!

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Clubman taj osećaj može da ponudi, ali pod uslovom da isključite ta elektronska “pomagala” ili bolje rečeno, “smetala”! Skoro sva, osim jednog, koje je doduše već viđeno, ali mi se dopada – radi se o jednom od načina otvaranja vrata (da li petih i šestih…!?)… Prvi je klasičan – samo povučeš kvaku pa elektronika odradi svoje, drugi je komandom na ključu, jednostavnim pritiskom na taster, dok je treći, meni najsimpatičniji – sa zamahom noge ispod branika, gde se nalazi senzor!

Foto: Alberto Martinez

Foto: Alberto Martinez

Samim tim, jasno je da je novi Clubman otišao daleko od osnovne zamisli gradskog automobila, takoreći “kartinga”, kakav je bio originalni MINI. Ovo nije ni karting, a nije ni “mini”! Zapravo, jeste MINI, samo ne onaj stari, mali automobil na koji je navikla starija generacija. I tu se ponovo pojavlju one dileme, a ja upadam u novu zamku rasprava sa samim sobom!

eksluzivno iz Štokholma, Zoran Živkov/TopSpeed

chats-viber-ts

Tagovi: bmw, Clubman, Cooper S, kompakt, mini, premijum