1

TEST Audi TT Coupe 2.0 TDI: Dizel raketa!

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Nedavno smo bili u prilici da testiramo najnoviji Audi TT, i to u trenutno najsnažnijoj TTS verziji. Tokom te prezentacije u Španiji, takođe smo imali priliku da vozimo i dizel verziju poplarnog nemačkog kupea, koja je, ako je to uopšte moguće, na mene ostavila jednako snažan utisak. Da me ne shvatite pogrešno, dizel verzija ni izbliza ne može da se meri sa TTS-om, njegovim motorom i kvatro pogonom, ali od modela pokretanog naftom, nisam ni očekivao isto što i od moćnog “TTS-a”, a dobio sam zaista mnogo! Inače, dizel motor pod “haubom” modela TT nije novost, i prethodna verzija je postojala u dizel verziji, ali se čini da je tek kod treće generacije, doživela punu zrelost.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Ipak, kada je tehnički deo slagalice u pitanju, od Audija niko manje nije ni očekivao, ali ono što potencijalnog kupca prvo privlači svakako je dizajn, a treća generacija popularnog sportskog modela na tom polju itekako ima šta da ponudi. Svi dizel modeli su bili lakirani belom bojom, tako da nam tu nije ostavljena mogućnost izbora. Iako izbor ove boje nikako ne može da se okarakteriše kao pogrešan, jer na kraju krajeva, to je stvar ukusa, nekako se čini kao da postoje daleko bolja rešenja kada je ovakav automobil u pitanju.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Za sam dizajn trećeg TT-a se može reći da je očekivan. Predstavlja dalju evoluciju druge generacije, a očigledno je “lajtmotiv” dizajnera bilo povećanje agresivnosti, što je postignuto oštrijim linijama. Da je lenjir bio osnovna “alatka” potvrđuju i svetlosne grupe oštrih linija, koje daju automobilu “namršten” izgled. Na slikama se to ne vidi, ali poklopac motora je blago nadvijen iznad farova, što taj “opasan pogled” dodatno naglašava. Oštro, bez zaobljenja, oblikovana su čak i dnevna LED svetla unutar farova, kao i maska hladnjaka u obliku dvostrukog trapeza.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Da je kojim slučajem automobil bio u tamnijoj boji, prednji deo bi podsećao na dizajn nekog od aviona razvijenog u stelt tehnologiji. Bokovi su deo koji možda najviše podseća na odlazeći model, a isto može da se kaže i za zadnji deo, koji je nasledio sličan, ali znatno oštriji dizajn. Iako se pod “haubom” nalazi klasičan četvorocilindarski agregat, svakako raduje to što zadnjim delom automobila, ipak, dominira dvostruki završetak izduvnog sistema, i to izrađen od prelepih hromiranih cevi, velikog prečnika.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Unutrašnjost je definitivno mesto razvijeno u skladu sa Audijevim sloganom “napredak kroz tehniku”. Svakako najveća inovacija je potpuno nova tabla sa instrumentima, ako ona uopšte tako može da se nazove. Analogni pokazivači su potpuno eliminisani, a svi podaci se prikazuju putem velikog kolornog monitora. On, naravno, može da funkcioniše u nekoliko modova. Klasični simulira standardnu verziju sa obrtomerom, brzinomerom i displejom u sredini, kakve najčešće viđamo kod nemačkih proizvođača.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Ono što mi se dopalo je da tokom vožnje praktično nije moguće primetiti da se pred očima nalazi displej, a ne pravi instrumenti, čak i po najsnažnijem suncu, kakvo samo u Španiji može da se pronađe. Kako je ovaj ekran veoma funkcionalan i prilagodljiv, u Audiju su odlučili da uklone klasični displej sa centralne konzole, koji je poslednjih godina postao nezaobilazan u premijum segmentu. Odsustvo klasičnog “touchscreena” na centralnoj konzoli kod ovakvog automobila ima smisla, jer se na takav način ne odvlači pažnja vozača sa onog najvažnijeg – užitka u savladavanju krivina.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Funkcijama displeja se uspešno rukuje komandama na upravljaču, a tu je i rotacioni prekidač između prednjih sedišta. Odsustvo klasičnog displeja na centralnoj konzoli omogućio je kreiranje minimalističkog kokpita. Kod Audija to, naravno, ne znači skromno, već svedeno na onu pravu meru, koja je apsolutno dovoljna za svakodnevnu vožnju. Komande muzičkog sistema su potpuno eliminisane sa centralne konzole, a zamenjene su multifunkcionalnim prekidačem kod odmorišta za ruku, koji je dostupan i vozaču i suvozaču, a tu su i komande na upravljaču koje se koriste u 99 odsto slučajeva.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Još jednom je na pravi način primenjeno eliminisanje nepotrebnog, jer vozač jednom podesi parametre rada muzičkog sistema, da bi potom nastavio da koristi osnovne komande. U prvi mah može da se čini da nema ni komandi klimatizacije, ali su one vešto sakrivene unutar tri kružna otvora za dovod vazduha. Originalno, ali traži neko vreme za privikavanje.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Posebno je bio dopadljiv izbor smeđe nijanse kožnih presvlaka sa kariranim štepovima, što je ovom svedenom enterijeru dalo i određenu dozu klasičnog šarma. Sve što mogu da kažem za kvalitet materijala i završne obrade je da je on za ovu cenovnu kategoriju doveden do apsolutnog maksimuma i da prednjači u odnosu na većinu konkurenata.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Prvi susret sa automobilom sam imao tek na stazi Ascari, a do tog trenutka sam za upravljačem TTS-a već napravio nekoliko stotina kilometara. Imao sam osećaj da će dizel verzija predstavljati razočarenje, jer sam bio naviknut na mnogo snažniji motor i quattro pogon. Audi se pobrinuo da ne bude tako. Ono što prvo primećujem jeste zvuk. Ne treba očekivati V6 ili V8 bariton, ali neshvatljivo je kako su nemački akustičari iz ovog dizela od dve litre zapremine i četiri cilindra, uspeli da izvuku tako dopadljive note.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Ne znam kako da dočaram sama ubrzanja… Ako kažem da putovanje do 100 km/h traje samo 7,1 sekundu, nekako imam osećaj da to nije dovoljno, jer ono što pleni su međuubrzanja. Transmisija je manuelna, tako da vozač može da se u potunosti prepusti “old school” užitku u vožnji, a posebno je značajno bilo to što smo ovaj automobil testirali na pravoj stazi. Zahvaljujući tome sam mogao sebi da dopustim i da namerno u pojedinim krivinama pokušam nemoguće, što u otvorenom saobraćaju ne bih mogao, samo da vidim kako se automobil ponaša.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Zbog prednjeg pogona, primetno je klizanje “nosa”, ali ponavljam, to se dešava samo kada se baš pretera, a u svakoj drugoj situaciji, TT je savršeno poslušan automobil. Ruku na srce, do klizanja ne bi ni dolazilo da nema tako snažnog motora, čiji obrtni moment od 380 Nm, u svakoj situaciji, na točkove isporučuje enormnu vučnu silu.

Foto: Daniel Wollstein

Foto: Daniel Wollstein

Na kraju, postavlja se pitanje kome je TT sa dizel motorom namenjen? Nekako je i meni logično da ovakav automobil ima benzinski agregat, ali kada bolje razmislim, ne znam zašto. Odavno dizeli više nisu tromi, kod ovog modela problem ne predstavlja ni zvuk motora, a potrošnja je neuporedivo niže nego sa bilo kojim benzinskim motorom. U Audiju verovatno imaju jasan profil prosečnog kupca ovakvog automobila, a pretpostavljam da je u pitanju uspešan poslovan čovek četrdesetih godina, koji želi atraktivan sportski automobil, ali ne želi da se odrekne svih prednosti koje donosi savremena dizel tehnologija.

Danilo Jojić/TopSpeed

Tagovi: 2.0 tdi, ascari, audi tt, dizel, tts
Popularni komentari
  • z
    zMK~a

    Bmw pa audi, još jedan test o istom trošku.