0

TRAVEL TEST Porsche Macan: "Macan" na usijanom pesku

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Asfalt nije jedina podloga na kojoj je Porsche uspešan… Stariji sigurno pamte Dakar i Safari reli, kao i specijalno pripremljene modele 911, a kasnije i 959, koji su ‘80-ih godina prošlog veka pokazali šta nemački proizvođač može van uređenih puteva. Mada terenska vozila nisu nešto što se od marke iz Štutgarta očekuje, Porsche, ipak, ne odustaje od ove priče…

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Najnoviji “dokaz” za to zove se “Makan”, a u originalu se piše Macan. Ako bismo ga izgovorili “po Vuku”, onda bi to bio “macan”… A da zaista ima veze za mačkama, i to onim velikim, ima, jer “Makan” je indonežanski naziv za tigra!

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

E sad, pravih tigrova na afričkom tlu nema, pogotovo ne u Maroku, ali je Porsche na test vožnju u Marakeš ovog proleća doveo svoju “porodicu” u punom sastavu – modele “S” sa trolitarskim V6 benzinskim i dizel motorima od 340 i 258 KS, kao i najsnažniju verziju “Turbo” sa, takođe, V6 agregatom, ali od 3,6 litara zapremine i čitavih 400 KS!

Foto: Porsche

Foto: Porsche

Dok analiziram itinerer koji treba proći, a to je gotovo 300 kilometara, što vijugavih planinskih puteva, sa usponom na Viskoki Atlas, na gotovo 2.000 metara nadmorske visine, pa spuštanje sličnim takvim drumovima i duge off-road deonice, te potom pustinjski teren, nekako mi se prestižni “Turbo” ne čini kao pravi izbor. Neće tu od prevelike koristi biti maksimalna brzina i snaga motora, koliko će važan biti obrtni moment. Pomenuti model ima respektabilnih 550 Nm, dok “S” sa benzinskim agregatom nudi 460, ali je onaj sa dizelom ubedljivo najbolji, jer raspolaže sa 580 Nm maksimalnog obrtnog momenta i najmanjom masom od ukupno 1.880 kg, što je za nekih desetak više, odnosno četrdesetak kilograma manje u poređenju sa benzinskom “braćom”. E, baš taj hoću!

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Rečeno i učinjeno! Beli Macan S Diesel je tu… Samo što neće još dugo biti beo, jer čim napusti ulice Marakeša, inače grada poznatog po karakteristično crvenkastim fasadama svojih građevina, boja će mu se drastično promeniti. No, nadam se da dizajn neće i da neko od lokalnih vozača koji “proleću” na sve strane, na dva i četiri točka, po nekim, njima znanim pravilma, neće “zadirati” u oblike i linije karoserije “Makana”, dugog 4.681, širokog 2.098 i visokog 1.624 mm.

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Šteta bi bilo narušiti tu agresivnu pojavu koja jasno asocira, pre svega, na 911-icu, ali i drugu generaciju Cayenne, kao i te interesantne, zakrivljene staklene površine, prednju haubu koja prelazi preko prednjih svetlosnih grupa i seže do samih točkova na bokovima, pa deljiva, meni se čini i malo “razvučena” svetla pozadi i još neke karakteristične detalje, posebno onu karbonsku aplikaciju na donjem delu vrata koji potiče sa modela 918 Spyder.

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Ipak, teško je da kada se čovek duboko zagleda u Macana, ne vidi Audi i to model Q5. Taj povišeni klirens, bez obzira na nisku i široku karoseriju navodi na prepoznavanje srodstva, što, naravno, ne treba odmah shvatiti kao “negativno brojanje”. Naprosto, to jeste ista platforma, pa su i dimenzije vozila veoma, veoma slične, počev od međusovinskog rastojanja koje kod Porschea iznosi 2.807 mm, a kod spomenutog modela samo 5 milimetara više.

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Trolitarski V6 dizel motor radi tiho i mirno. Zbog toga njegov zvuk, posebno pri nižim obrtajima, ne izaziva neki značajniji respekt kod ostalih učesnika u saobraćaju u Maroku, ali je zato tu opšta pojava Macana. Još kada se na nju skrene pažnja svetlima i zvučnim signalom, tada je prvenstvo prolaza, gotovo osigurano, a potencijalnu opasnost predstavlja samo još neki veći učesnik u saobraćaju, poput nekog starog kamiona…

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Na otvorenom putu i van naselja prepunih dece, želim da isprobam kako Macan može da “zagrebe”. Da li je to “tigar od papira” ili je “tigar” i u stvarnosti?! Znam, 258 KS dosupnih u rasponu od 4.000 do 4.250 o/min za ovakav automobil nije posebno impresivno, ali… Sa 580 Nm maksimalnog obrtnog momenta, koji je na rapolaganju već od niskih 1.750 pa do 2.500 o/min, ovaj “tigar” prosto “kida”! Imam utisak da bi sa lakoćom “povadio” sve bandere ili srušio sve zemljane ograde, samo ako bi mi se oteo kontroli. I hitar je… Za “sprint” do 100 km/h potrebno mu je 6,3 sekunde, što je sasvim dovoljno u ovom, ali i svakom drugom slučaju za ovakav kompaktni SUV. A maksimalnih 230 km/h je, takođe, respektabilno, no za ovakvu test rutu nebitno, tačnije nepotrebno!

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Krivina, krivinu sustiže – tako bi ukratko glasio opis naredne deonice puta, po napuštanju Marakeša i nakon tridesetak kilometara vožnje, ravnim asfaltnim putevima ka podnožju Viskokog Atalsa. Jer onda je usledilo stotinak kilometara tokom kojih je i kompas na centralnom multifunkcionalnom displeju Macana, dimenzija 7 inča, potpuno poludeo! Idem uglavnom uzbrdo, uzanim putem gde je svaka druga krivina potpuno nepredgledna i vozi se “na slepo”, a zaštine ograde, koja bi eventualno sprečila pad u bezdan, nema. Mogu samo da se oslonim na instinkte i precizno čitanje “knjige puta” od strane suvozača, te narandžastim sprejom ispisane oznake upozorenja na asfaltu i okolnim stenama od strane organizatora.

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Gotovo da i nemam vremena da uživam u prizorima, ali zato sam usredređen na vožnju. Pozicija za upravljačem, koji dobro “leži” u rukama i inspirisan je, pogađate, modelom 918 Spyder, relativno dobra, pogotovo kada se čovek navikne na dimenzije vozila. Komande sedmostepenog automatskog PDK menjača smeštene iza volana su upravo onakve kakve treba da budu. Promene stepena prenosa idu neverovatno lako, brzo i precizno, kada ih obavljate u manuelnom modu. Ukoliko to radi elektronika, kao da postoji mala “zadrška” kod naglih usporenja pa ubrzanja, te menjač kao da za trenutak “okleva”… Međutim, promene stepena prenosa jedva su primetne, što doprinosi komforu u vožnji.

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Sama instrument tabla je onako, “klasična Porscheova”, što znači da je centralno postavljen obrtomer, a levo brzinomer, dok se desno nalazi multifunkcionalni diplej dijagonale 4,8 inča i na njemu se prezentuju sve informacije značajne za vožnju, od temperature različitih fluida, pritiska u turbini, distribucije prenosa snage itd. Na centralnom grebenu, koji razdvaja vozača od suvozača, uz ručicu menjača, nalaze se sve ostale, bitne komande, uključujući već spomenuti veliki multifunkcionalni displej, osetljiv na dodir. Već sam pogled na sve ovo jasno govori da automobil u kojem sam, dolazi iz Štutgarta.

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Macan nema većih problema da se izbori sa neravninama, smanjenom trakcijom i uopšte, umerenim, zahtevima terenske vožnje. Dakle, sa ovim SUV-om ne mogu činiti čuda u savlađivanju prepreka na terenu, ali selekcijom moda vožnje “Off Road” na centralnoj konzoli, koja je moguća pri brzini vozila od 0 do 80 km/h, može se prilagoditi sistem prenosa snage otežanim uslovima i zahtevnoj podlozi. Tada računar prilagođava broj obrtaja na onaj koji će minimalizovati proklizavanje, a snaga se zahvaljujući PTM (Porsche Traction Management) sistemu šalje i na prednju osovinu, pri čemu o njenom doziranju vodi računa elektronika i senzori, putem višelamelaste spojnice. A tu, po potrebi, “uskaču” i sistemi ABD (Automatic Brake Differential) i ASR (Anti-Slip Regulation).

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

I ne samo to… Sistem vazdušnog oslanjanja podiže karoseriju za 40 mm, povećavajući ukupni klirens na 230 milimetara. Dobro, nije mnogo, ali znači jer uzmite u obzir da se ovde, ipak, radi o Porscheu, koji će veći deo svog veka provesti na asfaltu, a ne u pesku i blatu! Na centralnoj konzoli nalazi se još jedna vrsta pomoći vozaču, a to je prekidač za aktiviranje asistencije pri spuštanju PHC (Porsche Hill Control). Ovaj sistem održava konstatnom brzinu između 3 i 30 km/h u situacijama kada se spuštate niz izuzetno strm teren, sprečavajući zanošenje…

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Porsche, naravno, ne bi bio Porschee, kada tu ne bi bio i prekidač sa oznakom “Sport”, tik pored ručice menjača. Njegovom upotrebom, “Makan” menja karakter i postaje pravi tigar, prilagođen sportskom stilu vožnje. Promene stepena prenosa se odvijaju u višim obrtajima, vazdušno oslanjanje postaje tvrđe i daje veću stabilnost, a motor “življe” odgovara na komandu gasa.  Za onoga kome ovo nije dovoljno i ko želi još žešći, recimo, start iz mesta, preporučujem verziju “Turbo” u “Sport Chrono” paketu opreme, koja donosi i sistem “Launch Control”…

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

I ovde, kao i kod većine udobnih automobila, utisak brzine kojom se krećete može da prevari. Po pravilu, čini se da idete sporije nego što je to zapravo slučaj i tek pogled na brzinomer otkriva potencijalno opasnu grešku. No, suština je da se brzina u ovom SUV praktično ne oseća, čak ni kada je put prepun rupa i neravnina. Vazdušno oslanjanje perfektno sve to amortizuje, čineći vožnju izuzetno komfornom. Sedišta dobro obuhvataju telo i “drže ga” u krivinama, a budući da su podesiva u svim pravcima, lako je pronaći udoban položaj. Onda možete da se prepustite uživanju u vožnji ili eventualno slušanju muzike sa odličnog audio uređaja i zvučnika marke Bose.

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Nakon nekoliko sati vožnje, fotografisanja i snimanja, već postajem pomalo nestrpljiv, pa pritiskam gas sve jače i jače. Možda mi je i planinsko sunce “udarilo u glavu”, pa potpuno zatvaram panorama krov?! Ipak, Macan dobroćudno proklizava po makadamu i nemam problema da to kontrolišem. Jedino se i dalje pribojavam eventualnog susreta sa vozilom i suprotnog pravca, ali s obzirom da na svakih tridesetak kilometara naiđe po neko, mogu i da prihvatim taj rizik.

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Nego… Nakon jednog nailaska na krupan kamen od odrona, počinjem da razmišljam i o eventualno probušenoj gumi. Zaustavljam se i vidim da Michelin Latitude Sport 3 pneumatici dimenzija 265/45 R20 napred i 295/40 R20 nazad dobro podnose izazove ovakvog puta. Koristim priliku i da zavirim u prtljažnik da vidim šta me, eventualno, čeka – kit za reparaciju ili točak?! Uh, dobro je… Točak, doduše mali, ali pomoći će ako zatreba!

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Dok otresam prašinu sa sebe, posmatram koliko je zapravo dubok i prostran prtljažnik. Podaci kažu da ima čitavih 500 litara, a da mu se obaranjem naslona zadnjih sedišta zapremina može povećati tri puta! A onda mi pažnju privlače kočnice… Napred je šestoklipna čeljust i disk prečnika 350 mm, debljine 34 mm, a pozadi kombinovana “plivajuća” čeljust sa integrisanom elektronskom parking kočnicom, te disk od 330 mm u prečniku i 22 mm debljine. Primereno, nema šta… Pogotovo, kada uzmem u obzir da tek sada slede kilometri i kilometri nizbrdo, niz obronke Atlasa, a da samo kočenje motorom neće biti dovoljno…

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Dobro je prošlo i spuštanje… Samo, temperatura je sa prijatnih 25 °C sada ponovo viša za nekih desetak stepeni, jer ulazim u kamenitu pustinju. Putevi su sada mnogo širi i “otovoreniji”, ali to ne znači da su i manje opasni. Tu i tamo pojavljuju se velike rupe i ulegnuća, pa suva rečna korita i slične neravnine koje itekako znaju da “katapultiraju” vozilo sa zadate putanje. Još opasnijim mi se čine prelasci preko velikih kamenih dina, kod kojih se ne vidi druga strana, jer doskok ponekad zna da bude malo “tvrđi”… Međutim, ne mogu reći da se ne zabavljam! Još kada mi se ukaže poneka pregledna krivina bez krupnog kamenja, kada mogu “Makana” da nateram u proklizavanje… To je prava stvar!

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

I tako, sve do pauze za ručak, odnosno beduinskog šatora do kojeg stižem praćen oblakom bele prašine! Kada sam se zaustavio, on me je stigao i za trenutak je nestalo sunca… Dok čekam da se prašina raziđe, gledam koliko je još goriva preostalo u rezervoaru. Za nepunih 200 km potrošio sam tek nešto više od četvrtine goriva. Ako rezervoar ima zapreminu od 60 litara, to bi bilo, u svakom slučaju, manje od 20, a više od 15 litara, što ukazuje da Macan može da troši i manje od 10! Za jedan Porsche, pa još sa trolitarskim motorom i u ovakvom režimu vožnje, to je sasvim prihvatljivo.

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Iskreno, nisam poverovao u fabrički podatak o 6,3 litre na 100 kilometara, niti sam mogao da ga proverim, jer to i nije bilo moguće u ovim uslovima, a i kada sam konstatovao da “tigra” neće trebati “nahraniti” u narednih stotinak kilometara, već samo mene, prioritet je bio sasvim jasan… Znači, kebab sa svim prilozima i ono prepoznatljivo piće sa mehurićima, samo neobično napisano!

Foto: Frank Ratering/Tibo

Foto: Frank Ratering/Tibo

Preostalih stotinak kilometara do Marakeša prošli su nekako sporo. Sit kao tigar posle obilnog obroka, nekako sam se uspavao. Nisam žurio i vozio sam više turistički, razgledajući živopisnu okolinu. Posebno su me fascinirale, pored pumpi za gorivo i vulkanizerskih radionica, perionice vozila. U samom gradu, zaustavio sam se u jednoj da vidim koliko bi koštalo skinuti svu prašinu sa Macana… Kada su zaposleni videli šta ih čeka, cena je počela vrtoglavo da raste! Ipak, ništa od tog posla, jer sve mi se čini da bi to bilo tzv. “cepter pranje”, sa minimalnom količinom vode!?

Foto: Zoran Živkov

Foto: Zoran Živkov

Na kraju mi je preostalo još da kupim nešto… Neku sitnicu. Zato pravac “suk” ili pijaca… A tamo, nema čega nema! Od začina, ćilima, doduše neletećih, do drugih prevoznih sredstava, poput bicikala… Za trenutak sam razmišljao da probam da trampim Macana za, recimo, papuče sa šiljastim vrhom koje će kod nas ući u modu verovatno kada zaživi “Beograd na vodi”, sa sve minaretom?! Samo, koliko tih špicastih papuča mogu da dobijem za 60.900 evra koliko košta Porsche Macan S Diesel i kako da ih prebacim u Srbiju? Ma, ne… Ipak, je “Makan” bolji izbor! Konačno, tigar je tigar, pa i na točkovima!

iz Maroka, Zoran Živkov

Tagovi: porsche macan, travel test