0

EKSKLUZIVNI INTERVJU John Watson: Granica preko koje se ne ide!

Bivši as Formule 1, Britanac John Watson, vicešampion iz 1982. godine, evocirao je uspomene na prošla vremena i neke svoje kolege

Foto: TopSpeed arhiva

Foto: TopSpeed arhiva

Nekada je i sam bio vozač F1. Potom je postao komentator, a u poslednje vreme, samo iz hobija dolazi na neke trke. Nedavno sam iskoristio jednu takvu priliku da mi sagovornik bude John Watson. Britanac, rođen 4. maja 1946. godine u Belfastu, u Severnoj Irskoj, ima prilično bogato iskustvo u F1. Od 1973. do 1985. vozio je u mnogim timovima kao što su Brabham, Surtees, Lotus, Penske i McLaren.

pročitaj još

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    Sezonu 1984. propustio je zbog činjenice da u ekipi Brabham za njega nije bilo mesta, budući da je italijanski sponzor insistirao da bude angažovan italijanski vozač. Votson se potom vratio u McLaren, sa kojim je inače ostvario i svoje najveće uspehe u F1 karijeri. U 152 trke ostvario je 5 pobeda, a 1982. godine bio je na domak šampionske titule. Zapravo, ona mu je izmakla za 5 poena, tako da je šampion bio Finac Keke Rosberg, dok je John Watson uz isti broj poena kao i Francuz Didier Pironi, postao vicešampion.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: Po čemu najbolje pamtite izuzetno dramatičnu 1982. godinu?

    Watson: Bila je to veoma uzbudljiva sezona u kojoj je mnogo vozača moglo da osvoji šampionsku titulu, mada zbog različitih okolnosti i događaja, nije. U prilici smo bili Niki Lauda, Alain Porst, Rene Arnoux, Gilles Villeneuve, Didier Proni, Keke Rosberg, Dereck Daily i ja. U konkurenciji je bilo čak četiri ili pet timova. No, Renault nije bio pouzdan, Ferrari je imao nesreće sa vozačima, jer je Gilles tragično nastradao u Zolderu, a Pironi bio teško povređen u Hockenheimu… Smatram da je on te godine, nekako, bio najbliži da postane šampion, ali udes ga je sprečio. Bili smo tu, u igri, i Niki i ja. Trebalo je da budem ja, mada bi to isto mogao da kaže i on. Bili smo dobri, ali ne dovoljno. Na kraju, šampion je postao Keke, koji je bio najkonstantniji i stalno sakupljao poene.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: Bio je to i početak ere snažnih turbo motora, a Vi ste bili u McLarenu, koji je imao slabiji, atmosferski Ford-Cosworth. Kako ste se borili protiv njih?

    Watson: Za nas u McLarenu, kao i za Williams, koji smo koristili Cosworth motore, to je bila veoma teška godina. Mada, ni ekipe koje su upotrebljavale turbo motore, zbog njihove nepouzdanosti, nisu stalno koristili pun potencijal i snagu. Međutim, kada dođu kvalifikacije, bili su mnogo brži i mi tu nismo mogli ništa. Uvek bi u trku kretali sa četvrte, pete, šeste ili neke niže pozicije i morali smo da se borimo. Iako smo bili dobri u trkama, teško smo nadoknađivali te zaostatke. Pogotovo je to bilo teško uraditi na nekim brzim stazama, a na nekim potpuno nemoguće. McLaren je, ipak, imao odličan bolid i te 1982. uspevali smo dobro da ga pripremimo. Bio sam prilično agresivan prilikom preticanja, što je dobro za reputaciju, ali sam na kraju ostao bez šampionske titule.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: Znači li to da ste imali bolid koji je bilo lakše kontrolisati kada ste na limitu?

    Watson: Bio je to dobar bolid, koji nije mnogo trošio gume i tu je bila naša snaga. Radili smo dosta i na stategiji, pit stopovima, potrošnji goriva i guma. U osnovi, kontrolisali smo sve što smo mogli. Doduše, ne kao danas, jer je sada sve drugačije, budući da se tehnologija mnogo izmenila. Sada inženjeri više gledaju u računare i prave proračune u skladu sa pravilima koja su bitno drugačija nego što je to bilo u naše vreme. Mi smo potpuno drugačije kontrolisali trke. Ne mogu to da uporedim, jer kasne ‘70-te, odnosno rane ‘80-te i ovo danas, to su dva sveta!

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: Kako komentarišete tadašnji duel Renault-Ferrari?

    Watson: Renault je bio pionir u turbo motorima u F1. Veliki proizvođač automobila sa značajnim resursima. A onda se iznenada u toj priči pojavio Ferrari – manji, ali prilagodljivi tim sa velikim trkačkim iskustvom. Renault je imao dobar bolid, a kasnije i motor. No, na početku je bilo velikih problema. Motori su bili nepouzdani, a i potrošnja goriva im je bila velika.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: Villeneuve je bio Vaš rival. Po čemu ga pamtite?

    Watson: Gilles je bio izuzetan momak. Kada je došao u Ferrari, bio je izuzetak u svemu. Vozio je sa posebnom strašću, što je bilo atraktivno za publiku i Ferrari, mada ne uvek i dobro po rezultate. Međutim, mislim da nije iskoristio svoj talenat. Ferrari ga je prosto izgubio, ili da kažem, nekako “potrošio”… Da je bio u nekom timu sa većom disciplinom, koji bi ga obuzdao, možda bi postao svetski šampion. I možda bi ostao živ, jer za sve što se dogodilo u Belgiji, veliku odgovornost snosi sam tim. Ferrari je dozvolio da on i Didier uđu u takvo rivalstvo, koje je preraslo u otvoreni sukob još na prethodnoj trci u Imoli, pa i ranije. To je bilo izuzetno neodgovorno!

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: Vi niste učetsvovali u toj trci u Imoli, ali ste sve to pratili direktno, zar ne?

    Watson: Da, to je bio deo nekih političkih previranja u F1. No, želim da istaknem ovo… Pironi je bio veoma mudar momak, talentovan, ali neverovatno ambiciozan. A bio je i veoma dobar “političar”. Znao je tačno šta treba da uradi u svakom momentu i sledio je onu Makijavelijevu doktrinu da cilj opravdava sredstva. Sa druge strane, Villeneuve je bio izuzetno brz, samo uvek “na ivici”. Znao je da vozi brže od svakog od nas, ali ne i da dublje razmišlja o svemu. Bio je veoma direktan, emotivan i otvoren. Želeo je samo da vozi i da se bori na stazi.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: A Lauda?

    Watson: Moj timski kolega? Malo je bio bolji on, malo ja. U svakom slučaju, veoma ga cenim i danas smo prijatelji. Niki sve jako dobro razume i prati. On zna šta treba da radi da bi pobedio, baš kao što zna i kako da okupi i motiviše ljude. I oni mu veruju, ali u pojedinim situacijama, nije bio dovoljno odlučan. Recimo, u Detroitu iste te 1982. nakon smrti Villeneuvea, on je trebalo da pobedi, a ne ja. Međutim, previše je kalkulisao i oklevao da pretekne Cheevera i Pironija. Bio je treći i kao da se pomirio sa tom pozicijom. Onda sam naišao ja i pretekao svu trojicu. Tek to ga je pokrenulo da vozi brže. Krenuo je za mnom, ali više nije mogao da me stigne. Ne znam da li je imao takvu strategiju, jer je inače veoma racionalan, mada ponekad čovek mora da bude agresivniji i da veruje da je nešto moguće uraditi. Treba otkriti svoju skrivenu snagu, biti odlučan i ubeđen da nešto možete da uradite, čak i kada to izgleda nemoguće.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: To je bila era kada je McLaren počeo da pravi šasije od karbona. Da li ste tada imali identične bolide?

    Watson: Te karbonske šasije su od samog početka bile mnogo bolja, stabilnija platforma. Mnogo bezbednija i lakša za proizvodnju, pogotovo bolida identičnih performansi. Do tada, sa onim standardnim, starom tehnologijom čelika i aluminijuma, bolidi su se uvek razlikovali. Nikada niste mogli da napravite dva ista. Ovo je donelo preciznost u F1. John Barnard je napravio odličan bolid, veoma precizan, kao niko do tada. To znači da smo imali podjednako dobre uslove.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: Vidite li neku sličnost između Kekea i Nica Rosberga, budući da ih obojicu poznajete?

    Watson: Mlađeg Rosberga ne poznajem toliko dobro, ali mogu reći da su potpuno različiti. I to ne samo zbog vremenske distance i bolida u kojima su se takmičili, već i po vozačkim stilovima. Keke je uvek demonstrirao neverovatnu mogućnost kontrole bolida u svim situacijama i bio je oštar u potezima. Nico je sofisticiran, precizan i tačan… Drugačiji ne samo po tehnici, već i po karakteru.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: Da li ste zadovolji pravacem u kojem F1 danas ide?

    Watson: Sve promene koje se dešavaju treba da dovedu do smanjenja troškova. Mnogo timova ima finansijskih probema i treba nešto učiniti. Potrebna je promena kompletne filozofije i pristupa takmičenju, jer mi se ovo ne sviđa! Previše je fokusa na hibridnim pogonskim jedinicama, koje su zaista tehnološki fascinantne, veoma sofisticirane, ali troškovi njihovog razvoja su toliki da sprečavaju napredak svega ostalog. I to trke ne čini boljim, baš kao ova prevelika zavisnost od aerodinamike. Pričao sam sa Kekeom i Nikijem o tome i dodakli smo se 1982. kada smo imali bolide sa tzv. “ground effectom”, Venturijevim tunelima i “mini-suknjicama”… Znate o čemu govorim, jer ti bolidi su tako dobro prijanjali da nam na mnogim stazama nisu bili potrebni prednji spojleri. Imali smo takav “grip”, da je to bilo neverovatno, a trke su bile dobre! A pogledajte današnje spojlere napred?! To su toliko komplikovane “tvorevine” koje previše utiču na ostatak aerodinamike bolida F1 i njegov downforce. Previše! Još ako ih oštetite tokom trke, onda je ona za vas praktično izgubljena.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: Šta biste onda predložili?

    Watson: Nešto što bi svakog inženjera u F1 razljutilo. Možda neka FIA napravi standardizaciju, pa odredi kako bi spojleri, napred i nazad, morali da izgledaju. Znam da to nije popularno, ali tada bi trke verovatno bile interesantnije. Po meni, prednji deo bolida treba da bude što jednostavniji, a da se većina sile prianjanja generiše između točkova, odnosno dve osovine. Bolidi bi tako bili stabilniji i manje osetljivi na oštećenja, ali i mnogo elegantniji.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: A kako Vam se čine današnje staze?

    Watson: Po meni, vozači su pod plaštom bezbednosti postali veoma razmaženi. Izuzimajući Monako, koji je totalna anomalija u kalendaru, i nekoliko drugih krivina na pojedinim stazama, ima toliko mesta na kojima možete slobodno da pogrešite i da za to kazna bude samo gubitak vremena. Praktično, dozvoljeno je da pravite gluposti. U moje vreme, greške su se skuplje plaćale, a rizik je bio mnogo veći.

    Foto: TopSpeed arhiva

    Foto: TopSpeed arhiva

    TopSpeed: Dakle, imali ste sreću da sve to preživite?

    Watson: Da, ali toga tek postajete svesni kada ostarite. Kada uspete da ostarite! Danas je tehologija mnogo napredovala u poređenju sa vremenom u kojem sam se ja takmičio. Neki fatalni udesi, kao recimo Gillesov u Zolderu, danas najverovatnije ne bi imali takav ishod. Naravno, ima mnogo razloga zbog kojih je on poginuo, a recimo, Fernando Alonso je preživeo onaj udes u Melburnu. Jedan je sigurno taj zato što je Gilles izleteo iz bolida, mada ne znam tačno šta je po njega bilo smrtonosno. Znam samo da je danas F1 mnogo bezbednija i drago mi je zbog toga. Ipak, pored svega toga, vozač treba da bude i inteligentan, pa da ne ulazi u nepotrebne rizike. Pogledajte samo koliko su mudri bili Jackie Stewart, pa Niki, Alain Prost, naravno i Michael Schumacher, te Emerson Fittipaldi, pa čak i Nelson Piquet. Oni su tačno znali pravilno da odrede granicu, onog što bih ja rekao, prihvatljivog rizika. Granicu preko koje ne treba preći!

    ekskluzivno,
    Zoran Živkov/TopSpeed

    chats-viber-ts

    Tagovi: f1, formula 1, intervju, john watson, mclaren, turbo