1

EKSKLUZIVNI INTERVJU Carlos Sainz: El Matador!

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Još na zimskim testovima u Barseloni, pa tokom protekle sezone u padoku F1, u više navrata sam sretao Carlosa Sainza… I to ne samo mlađeg, koji vozi za Toro Rosso, već onog starijeg, njegovog oca, inače mnogo poznatijeg u svetu automobilskog sporta. Uvek veoma strpljiv i učtiv, čovek gospodskih manira, koji je spreman na razgovor, pogotovo ako je sagovornik dobro upućen u temu!

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

U motorhomu Pirellija više puta smo popili kafu i ručali, a jednom, kada sam u prostorijama Red Bull-a imao intervju sa njegovim sinom, zamolio sam ga da nam se pridruži za stolom. Želeo sam da u isto vreme intervjuišem i oca i sina, međutim, Carlos Sainz senior je prihvatio samo da sedne i da bude tu, ali ne i da odgovara na pitanja. Ljubazno je objasnio da je u F1 Carlos Sainz Junior taj koji je glavni, a on je tu, samo kao, kako reče, posmatrač.

Foto: Red Bull

Foto: Red Bull

Ipak, taj dobro upućeni „posmatrač”, rođen u Madridu 12. aprila 1962. godine, nešto kasnije je prihvatio razgovor, doduše tek kada je Carlos mlađi otišao na brifing. Priča je polako krenula od onog momenta kada je sa 16 godina postao šampion Španije u skvošu, pa nastavljena kada je nakon završene druge godine napustio studije prava i posvetio se automobilizmu, a ne fudbalu, za koji je, svi znaju, bio veoma talentovan. Čak je i Real iz Madrida bio zainterosovan za Carlosa Sainza…

Foto: Red Bull

Foto: Red Bull

TopSpeed: Trebali ste biti advokat ili fudbaler, a postali ste profesionalni vozač. Kako se to dogodilo?

Carlos Sainz: Moji roditelji su se tome nadali da ću završti pravo i biti advokat. No, kako me je sport oduvek privlačio, ne samo skvoš, već i golf, pa i tenis i skijanje, kao i motokros, bio sam veoma neodlučan. Jedno vreme su svi bili ubeđeni da ću postati fudbaler, ali je miris benzina počeo sve više da me privlači. Poslušao sam svog brata Antonia i potpuno se posvetio karijeri profesionalnog vozača. Roditelji su, priznajem, bili užasnuti tom činjenicom, pre svega iz straha! No, kako sam bio uporan i već od ranije u kontaktu sa trkama Formule Ford, povratka, nekako, nije bilo!

Foto: Red Bull

Foto: Red Bull

TopSpeed: A, kako ste reagovali kada Vam je sin saopštio čime želi da se bavi?

Carlos Sainz: Carlos je počeo da vozi karting čim je mogao da dohvati nožne komande. Nisam mu to branio, jer je odrastao uz mene, ali moram da priznam, da sam kao roditelj, dosta oklevao da ga potpuno podržim da postane profesionalni vozač. Prosto, ne bi bilo pošteno prema njemu da ne proba, a i ja kao roditelj nisam mogao da ga sprečavam, jer ni moji roditelji nisu sprečavali mene. U početku, nisu mi odobravali moje zanimanje, mada su ga kasnije prihvatili i podržali me. Zato sam i ja podržao mog sina, ali bez ikakvih popusta i favorizovanja, a i supruga i naše dve ćerke smo sada uz njega.

Foto: Red Bull

Foto: Red Bull

TopSpeed: Šta to tačno znači da nije imao “popusta”?

Carlos Sainz: Trebalo je da oseti da karijera profesionalnog vozača nije laka, da treba stalno da se bori i napreduje, a to zahteva žrtvovanje i odricanje od nekih stvari. Uostalom, to znaju svi vrhunski sportisti.

 

TopSpeed: Vi ste počeli 80-ih godina. Da li je tada bilo lakše nego danas?

Carlos Sainz: Iskreno, mislim da jeste. Nastupao sam u Šampionatu Španije u reliju i vozio Ford. U to vreme, sve je nekako bilo lakše dostupno. Za trke je trebalo manje novca, mada je za one vrhunske rezultate i budžet morao biti veći. Sećam se da sam 1987. godine, kada sam osvojio svoju prvu šampionsku titulu u Šampionatu Španije, prvi put nastupio u Svetskom reli šampionatu. Troškovi su se neverovatno povećali! Za nastup na najvišem nivou, trebate ono što je najbolje, a to košta.

Foto: TopSpeed arhiva

Foto: TopSpeed arhiva

TopSpeed: Tu u pomoć priskaču sponzori, zar ne?

Carlos Sainz: Da, ali samo donekle. Najpre, treba da privučete njihovu pažnju, odnosno da ostanete i opstanete dovoljno dugo u takmičenju da bi bili zapaženi, a potom ukazano povrenje treba i opravdati.

 

TopSpeed: Koji automobil ste vozili pre Forda?

Carlos Sainz: Kada sam 1981. počeo karijeru, vozio sam Seat Pandu. Onda sam kasnije prešao na Renault 5 TS. Čak sam jednu sezonu vozio i Opel Mantu, ali sa modelom Ford Sierra RS Cosworth sam osvojio prvu šampionsku titulu 1987. godine, a onda i naredne. Govorim o Šampionatu Španije. Sa istim automobilom sam debitovao u WRC-u u Portugalu, ali sam odustao.

Foto: TopSpeed arhiva

Foto: TopSpeed arhiva

TopSpeed: Kako ste se osećali nakon prvog uspeha u Svetskom reli šampionatu?

Carlos Sainz: Kada sam iste te godine debitovao na Korzici i stigao do cilja kao sedmi, bio sam izuzetno ponosan, a na izvestan način, i odahnuo sam! Još bolji osećaj je bio nakon prve WRC pobede koja je došla 1990. na Reliju Acropolis. Samo, tada sam već vozio za Toyotu. Zapravo, bila je to izuzetna sezona i izuzetan automobil, Toyota Celica GT4 sa kojim sam iste godine i osvojio šampionsku titulu.

 

TopSpeed: Drugu WRC titulu osvojili ste dve godine kasnije. A, šta se dogodilo 1991. godine?

Carlos Sainz: Juha Kankkunen i Lancia su bili bolji na posednjem reliju sezone u Velikoj Britaniji i trijumfovali. Praktično bili smo izjednačeni po broju pobeda, jer smo ih obojica imali po pet, ali je on, ipak, sakupio više poena tokom sezone.

Foto: TopSpeed arhiva

Foto: TopSpeed arhiva

TopSpeed: To nije jedina šampionska titula koja Vam je izmakla u poslednjem trenutku. Sećam se one 1998. godine kada je Vaš automobil zbog kvara, stao samo 500 metara pre kraja poslednjeg specijalnog ispita i poslednjeg relija u sezoni, koji je, takođe, vožen u Velikoj Britaniji. Tada ste bili još bliži tituli. Da li je to najgori momenat u Vašoj karijeri?

Carlos Sainz: Da! Praktično sve je bilo već odlučeno! Tomi Makkinen je prethodno oštetio svoj Mitsubishi i odustao, tako da nam je ostalo samo da reli završimo i na četvrtom mestu, pa da osvojimo treću šampionsku titulu. Ni ja, ni Luis Moya, moj suvozač, nismo mogli da verujemo šta se dešava. Motor je jednostano stao i pojavo se dim. Odmah sam znao da imamo veliki problem i sećam sa samo da mi je Luis vikao da uđem u automobil i pokušam da pokrenem motor, ali to nije uspelo. On je onda ljutito ubacio kacigu kroz zadnje staklo i rekao da je sve ovo samo noćna mora i da ćemo se probuditi. Nažalost, to nije bio košmar, već java. To je, apsolutno, najniža tačka u mojoj karijeri. Ostao sam bez reči!

Foto: Red Bull

Foto: Red Bull

TopSpeed: Spomenuli ste Vašeg tadašnjeg suvozača, Luisa Moyu, ali ste u karijeri kokpit delili ne samo sa njim. Uopšte, kakav je odnos između vozača i suvozača?

Carlos Sainz: Mi smo tim! Radimo zajedno i imamo isti cilj. Poverenje mora da bude apsolutno i obostrano. Sa Luisom sam proveo najviše vremena u WRC-u. Tek kasnije je došao Marc Marti, i to one dve poslednje godine u Citroenu, 2003. i 2004. Potom, kada sam počeo da se takmičim na Dakar reliju, suvozači su mi bili Andreas Schultz, Michel Perin, a sada je Lucas Cruz. U WRC-u ste zajedno duže vremena, mislim tokom cele sezone, dok je kod Dakara taj period nešto kraći, ali za nijansu intenzivniji. I upravo zbog toga što mnogo vremena provodite zajedno, ta osoba koja je suvozač, treba da vam odgovara. U kokpitu ne sme da bude tenzije, mada povremeno dođe do nesuglasica i nesporazuma, što je sasvim ljudski kada sa nekim provodite mnogo vremena u tako malom prostoru, pod konstantnim stresom.

Foto: Red Bull

Foto: Red Bull

TopSpeed: Vi ste rekorder po broju WRC nastupa. Startovali ste na čak 196 relija, a od toga, 97 puta ste završili na podijumu. Postigli ste 26 pobeda, uz dve šampionske titule. Koji trenutak Vam je bio najdraži?

Carlos Sainz: Teško je izdvojiti neki najdraži momenat u karijeri, mada je svaka pobeda ostvarena na neki, da kažem, poseban način ili u posebnim okolnostima. I to je čini specifičnom, ali konačni trijumf i osvajanje šamponske titule je nešto zaista posebno!

 

TopSpeed: A, pobeda na Dakar reliju?

Sainz: Tek ta pobeda…! Jer, najpre, takvo je olakšanje već samo završiti Dakar reli, a još pobediti, to je teško opisati.

Foto: Red Bull

Foto: Red Bull

TopSpeed: Šta je Vas navelo da se posvetite Dakaru?

Sainz: Tokom WRC karijere vozio sam za mnoge timove velikih proizvođača automobila. Pored Forda i Toyote u koje sam se i ponovo vraćao, nastupao sam i za Lanciu, Subaru i Citroen. A, kada mi je Volkswagen predstavio svoj projekat za Dakar, nekako nisam mogao da odolim. Želeo sam još da se takmičim, a to je bilo nešto potpuno novo. Novi izazov, malo drugačiji… Zapravo, dosta drugačiji od onoga šta sam radio i to me je privuklo.

Foto: Red Bull

Foto: Red Bull

TopSpeed: Kako to da Vas nisu privukla neka druga takmičenja iz automobilskog sporta, recimo trke na kružnim stazama?

Sainz: Kod relija je taj neki osećaj slobode veći. Svaka krivina je na neki način drugačija i stalno je tu neka nova situacija. Kod Rally Raid, kao što je Dakar ili slična takmičenja, taj osećaj prostranstva je još veći. Prelaze se velike razdaljine, tu su veliki izazovi, ne samo mehanički i ljudski, već i oni koje pred sve takmičare postavlja priroda. Treba biti konstantno brz, ali i pribran.

Foto: Red Bull

Foto: Red Bull

TopSpeed: Nakon trijumfa 2010. i trećeg mesta na narednom Dakaru, usledilo je Vaših nekoliko odustajanja. Da li prelazak u ekipu Peugeot ima veze sa tim?  

Sainz: I da, i ne! Prvo, nisu svi automobili koje sam vozio bili tako konkurentni, a i ekipe su bile limitirane budžetima. Onda se 2014. pojavo Peugeot i prikazao intersantan koncept bagija, koji se meni, inače, veoma sviđa, kao automobil za ovo takmičenje. Lagana konstrukcija sa snažnim dizel motorom i pogonom pozadi, a po dimenzijama, čini da Peugeot 2008 DKR T16 više liči na neka 4×4 vozila. Prošle godine nismo bili tako uspešni, ali smo zato za 2016. bili veoma dobro pripremljeni.

Foto: Red Bull

Foto: Red Bull

TopSpeed: I na kraju, tokom karijere ste imali mnogo rivala. Ko je od njih bio najopasniji?

Sainz: Zaista ne želim nikog posebno da izdvojim, jer sve su to bili i jesu, izuzetni vozači! Velike rivale sam imao među takmičarima iz Finske, pogotovo nakon što sam 1990. uspeo da pobedim na Reliju 1000 jezera i tako postao prvi neskandinavski vozač koji je tu trijumfovao. A sada, imam nove protivnike, i to među Francuzima, budući da u timu Peugeota, pored mene, voze još četvorica – Stéphane Peterhansel, Sébastien Loeb, Cyril Despres i Romain Dumas, a ja sam nekako ušao u nešto što bi mogao biti “njihov teren”, jer je to, zapravo, onaj stari Rally Paris-Dakar, bez obzira što se vozi u Južnoj Americi!

ekskluzivno Zoran Živkov/TopSpeed

chats-viber-ts

Tagovi: carlos sainz, dakar, f1, ford, peugeot, rally, toyota, wrc
Popularni komentari
  • S
    Stojko

    Prava legenda!