0

SUDBINA NA TOČKOVIMA: Kako je uklonjen jedan „svedok“?

Posebno mesto u istoriji automobila nekadašnje Jugoslavije zauzima automobil Delage DM Landaulet iz 1927. godine. Sa istorijskog aspekta to je naš najznačajniji automobil u kojem se vozio kralj Aleksandar, kada je na njega 1934. u Marselju izvršen atentat

Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

Ovo je priča o jednom automobilu odnosno tragičnom događaju sa ogromnim uticajem i dalekosežnim posledicama po istoriju ovih prostora, posebno našu. Po nekima, atentat na kralja Aleksandra predstavljao je uvod u raspad Jugoslavije koji se završio 60 godina kasnije.

pročitaj još

    Na put u zvaničnu posetu Francuskoj, oktobra 1934. godine kralj Aleksandar I Karađorđević kreće Dvorskim vozom, Zelenim vozom, sa Kraljevske železničke stanice Topčider, do Kosovske Mitrovice, zatim automobilom preko Cetinja, gde je posetio svoju rodnu kuću, pa do Zelenike gde se ukrcava na razarač „Dubrovnik“. Planom posete Francuskoj predviđeno je da se sa broda iskrca u Marselju, automobilom se preveze do železničke stanice, a zatim vozom do Pariza. Njegov domaćin u Marselju je bio francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu, a u Parizu, gde je predviđen zvanični doček, čekao ga je predsednik Francuske.

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Protokolom je bilo predviđeno da se u Marselju vozi zatvorenim blindiranim automobilom marke Panar (Panhard), vlasništvo marseljske prefekture. Prema nekim navodima ministar Bartu je insistirao da se prijatelj i saveznik Francuske vozi u otvorenom automobilu kako bi ga prijateljski narod video. Neki drugi podaci i svedoćenja ukazuju da je sam kralj Aleksandar insistirao na otvorenom automobilu, uprkos tome što su kružile informacije i postojala određena saznanja da se priprema atentat. U svakom slučaju, izbor kralja je stvorio problem domaćinima u Marselju i oni su posle duže telefonske potrage uspeli da u garaži Matej (Mattei) nađu otvoreni automobil, limuzinu Delage DM Landaulet (Delaž DM Landole), kabriolet sa otvorenim zadnjim delom.

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Na Keju Belgijanaca u Marselju u utorak, 9. oktobra 1934. godine, u automobil na zadnje sedište sa desne strane seda kralj Aleksandar, na levo Luj Bartu, na pomoćno sedište levo ispred njih, okrenut prema njima, general Alfons Žorž. U kabini automobila napred sa desne strane, za upravljačem je pripadnik policije Pol Foasak, sa leve strane Anri Bartelmi, takođe policijski agent. Kolona automobila se kretala sporo u prvom stepenu prenosa zbog počasne pratnje, čete konjanika sa isukanim sabljama. Ta okolnost i otvoren automobil, između ostalog, dosta su olakšali posao atentatoru.

    Veličko Dimitrov Kerin, zvani Vlado Černoze-mski, član bugarskog VMRO, uspeo je da se popne na desnu „papučicu“ automobila, uhvati levom rukom za srednji stub i ispali veći broj hitaca iz svog poluautomatskog pištolja Mauzer C96 te sprovede u delo svoju i nameru zaverenika, pre svega ustaša i VMRO-a, uz logističku pomoć Musolinijeve Italije, pre nego što je pao pod udarcima sablji konjanika iz pratnje. Kralj Aleksandar I od Jugoslavije pogođen je sa više hitaca i ubrzo je podlegao ranama… Ministar Bartu je nesrećnim spletom okolnosti iskrvario do smrti od rane na ruci, a general Žorž se pola godine oporavljao od teških rana.

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Nakon završetka suđenja 1936. Francuska je poklonila Kraljevini Jugoslaviji automobil Delaž registarski broj 60 68-CA6. Automobil je parobrodom „Vis“ stigao u Split, odakle je vozom prebačen do Beograda, do glavne železničke stanice, a odatle do Vojnog muzeja na Kalemegdanu, u Gornjem Gradu, gde je smešten u posebno uređenu spomen-sobu, zajedno sa ostalim eksponatima vezanim za atentat i kralja Aleksandra.

    Sa promenom režima po završetku rata automobil je, nažalost, izmešten iz muzeja sa ostalim eksponatima posvećenim atentatu i predat Domu Jugoslovenske armije u Beogradu. Po sećanjima samih učesnika narednih događaja automobil je bio u garaži doma, gde su ga oni popravili i isekli zadnji deo i prepravili ga u kamiončić. I umesto da završi u muzeju kao jedan eksponat od izuzetnog istorijskog značaja, ovaj automobil je služio za prevoz potrebština za menzu doma. Iz doma je prenet u vlasništvo Narodne tehnike Srbije odakle je 1951. upućen u Vojno preduzeće „Drina“ iz Loznice. Po gašenju preduzeća 1954. predat je Auto-moto društvu „Gučevo“ iz Loznice gde je služio za obuku vozača. Na otpad u Loznici prebačen je 1962. godine i tako je otišao u zaborav.

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Ipak, o ovom vozilu se ponešto zna. Pominjan je samo kao Delaž kao model kod nas i u inostranstvu identifikovan kao „D8“, najviše zahvaljujući naknadno ugrađenim termostatski upravljivim žaluzinama na hladnjaku, ugrađenim kod popravke nakon sudara, karakteristika novijih modela.

    Kod pisanja knjige „Automobili i dinastija Karađorđevića 1908–1941.” autor Miroslav Milutinović se potrudio da u potpunosti identifikuje ovaj automobil, kao uostalom i sva vozila koja su koristli članovi porodice Karađorđević. Koristio je domaće i i inostrane arhive, domaću i inostranu štampu, sećanja ljudi, tražio fotografije, a posebu pomoć pružili su mu Prijatelji Delaža (Les Amis de Delage), udruženje ljubitelja marke Delaž, u kome je i Patrik Delaž, unuk osnivača firma. Milutinović je već bio stupio u kontakt sa Policijom Marselja i njihovi predstavnici su na njegovu molbu otvorili policijski arhiv u Marselju. Može se reći da je zahvaljujući Miroslavu Milutinoviću tačna identifikacija ovog automobila sačuvana za buduće generacije.

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Dakle, nesumnjivo je utvrđeno da se radi o automobilu Delaž proizvedenom 1927. godine, broj šasije 29160, broj motora 1388, model DM, tip automobila limuzina, crne boje, tip karoserije Landole (Landaulet), otvoreni zadnji deo automobil, kabriolet, sa pomoćnim rotirajućim sedištem levo, zatvoreni deo za vozača, volan sa desne strane. Ova limuzina imala je međuosovinsko rastojanje od čak 3.505 mm i pokretao je motor sa šest cilindara u liniji, zapremine 3.179 ccm, snage 62 KS pri 3.200 obt/min. Za prenos je koristio menjač sa četiri stepena prenosa plus hod unazad i imao je četiri doboš kočnice. Dostizao je maksimalnu brzinu od 103 km/h i u proseku trošio 18 litara na 100 km.

    Automobil, prvobitno registrovan u Parizu, u vreme atentatan bio je vlasništvo Šarla Kornea, koji je bio treći vlasnik. Prethodno je imao teži udes i bio je popravljen. Na suđenju je opisivan kao zastareo, spor, sa neispravnim izduvnim sisetmom, bučan, skoro pa je proglašen krivim za atentat. Teško je sada, sa ove vremenske distance, sa sigurnošću reći nešto više o automobilu koji je u trenutku zločina bio star sedam godina.

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Ipak, sigurno da, bez obzira na stanje u kakvom je bio, nije doprineo uspehu atentata pored toliko učinjenih propusta onih koji su bili odgovorni za organizaciju dočeka kralja Aleksandra. Pri tome, firma Delaž je u to vreme bilo cenjeno ime sinonim za izuzetno kvalitetne luksuzne automobile za probranu klijentelu. Bilo kako bilo, tužno je što je jedan toliko značajan automobil, ne samo za našu istoriju, završio tako kako je završio. Nažalost, po ko zna koji put smo pokazali da ne umemo da čuvamo kulturu tradiciju i istoriju.

    Recimo, najznačajniji automobil u svetskoj istoriji svakako je Gref & Štift (Graf & Stift Doppelphaeton) iz 1910. u kome se vozio austro-ugarski prestolonaslednik Franz Ferdinand kada je na njega 1914. izvršen atentat u Sarajevu od strane Gavrila Principa, što je poslužilo kao povod za izbijanje Prvog svetskog rata. Automobil je već petnest dana po atentatu poslat u Muzej vojne istorije (Heeresgeschichtliches Museum) u Beču, gde se i danas nalazi, u savršenom stanju, u takozvanoj „Sarajevskoj sobi“.

    Ljubomir Ivanović

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Automobili i dinastija Karađorđevića 1908–1941.

    Knjiga od izuzetnog istorijskog i tehničkog značaja za nas „Automobili i dinastija Karađorđevića 1908–1941.“ predstavljena je 2014. u Arhivu Jugoslavije. Predstavljanju knjige prisustvovali su i Aleksandar Karađorđević, pretendent i starešina Kraljevske porodice Srbije, Dragomir Acović, predsednik krunskog saveta, Petar Arbutina, urednik Službenog glasnika i Nebojša Đorđević, predsednik Udruženja istoričara automobilizma. Izdavač knjige je Službeni glasnik iz Beograda.

    Autor knjige je Miroslav Milutinović (1952.), član Udruženja istoričara automobilizma, član upravnog odbora Srpskog saveza za istorijska vozila i najbolji poznavalac istorijata motorizacije na ovim prostorima. Udruženje istoričara automobilizma, čiji je Milutinović jedan od osnivača, okuplja zaljubljenike, entuzijaste i poznavaoce automobilizma koji se trude da za buduće generacije sačuvaju specifičan deo naše istorije, proizvođače, događaje, vozila i ličnosti vezane za motorizaciju, prvenstveno našu.

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Knjiga je rezutat dugogodičnjeg istraživačkog rada autora, detektivskog, korišćena brojnih arhiva, privatnih kolekcija, fondova biblioteka, svedočenja učesnika pojedinih događaja, razgovora autora sa svedocima događaja vezanih za vozila, arhiva proizvođača, udruženja ljubitelja marki… U njoj se nalazi i mnogo fotografija, podataka, potpuna identifikacija vozila, marka, model, brojevi motora i šasije, godine prozvodnje. Veliki broj retkih i starih fotografija kojima su ilustrovana sva vozila daje posebnu vrednost knjizi. I sam Aleksandar Karađorđević je bio iznenađen fotografijama kada mu je pokazan demo-primerak knjige i čestitao je autoru na tome.

    U knjizi je popisano 84 automobila, 11 kamiona, dva motocikla i nekoliko dečijih automobila, 23 marke, neke dobro poznate, neke manje, neke odavno otišle u istoriju – FIAT, Packard, FN, Peugeot, Brennabor, Rolls-Royce, Cadillac, Panhard-Levassor, Voisin, Opel, Lincoln, Duesenberg, Delage, Škoda, Sultan, Ford, BMW…

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Foto: Dokumentacija Miroslava Milutinovića

    Treba imati u vidu da su se po prirodi stvari svuda u svetu članovi kraljevskih porodica trudile da voze najluksuznije i tehnički najnaprednije automobile, pokazujući time ujedno i tehnički nivo na kome se njihove zemlje nalaze. Ovo važi i za članove dinastije Karađorđevića.

    chats-viber-ts

    Tagovi: atentat, automobil, delage dm landaulet, kralj aleksandar karađorđević, marsej