0

NA STAZI USPEHA: 70 godina sportskih automobila Porsche - I deo

U proteklih 70 godina, automobili marke Porsche oduvek su bili sinonim za brzinu, sportsku vožnju i gotovo savršenu konstrukciju

70-porsche-naslovna_1

pročitaj još

    Prvi sportski automobil koji je registrovan pod imenom Porsche pojavio se 8. juna 1948. godine… Bio je to model 356 Br. 1 roadster. I to je dan kada je zvanično nastala ova poznata nemačka marka sportskih vozila! Model 356 je na izvestan način ispunio snove Ferdinanda Porschea i njegovu viziju kako sportski automobil treba da izgleda. Od tada, pa do danas, sedam decenija kasnije, tradicija je bila ono što je neraskidivo povezivano sa ovom markom. Međutim, Ferdinand Porsche je istovremeno insistirao i na tehničkoj savršenosti i kreativnosti…

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    E sad, iako je marka Porsche zvanično osnovana 1948. godine „temelji“ proizvodnje sportskih automobila postavljeni su znatno ranije, kroz rad profesora Ferdinanda Porschea. On je bio jedan od pionira automobilske industrije i inovacija u njoj na početku prošlog veka. Godine 1900. napravio je vozilo koje je pokretala električna energija, sa elektro-motorima tj. generatorima u svakom točku, poznato kao Lohner-Porsche. Iste godine napravio je i prototip automobila na hibridni pogon, koji je koristio i benzin.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Ferdinand Porsche je 1931. godine osnovao i svoju kompaniju, nadajući se da će jednog dana „Berlin-Rim automobili“ postati zapravo pravi sportski automobili, baš kako je to 1948. i učinio njegov sin Feri, kada je napravio prvi 356. No, sudbinu kompanije da bude orijentisana ka sportskim vozilima nekako je „zapečatio“ Ferijev sin Ferdinand Alexander Porsche, koji je najzaslužniji za nastanak kultnog modela 911.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Porše tokom 2018. obeležava značajan jubilej u svojoj istoriji, tj. 70 godina sportskih automobila… I to nizom manifestacija, tokom cele godine i u celom svetu. Ipak, onaj centralni događaj održan je u Cufenhausenu, sredinom juna, kao i u Muzeju Porschea u Štutgartu. To je bilo vreme „okupljanja“ svih sportskih automobila ove marke i zaista poseban trenutak u sedam decenija postojanja marke Porsche… Naravno, mi smo prisustvovali ovim događajima, baš kao što smo mnoge od Porsche sportskih automobila i vozili. Porsche naravno misli i na budućnost koju nije lako predvideti, ali je, bar što se tiče ovog proizvođača, moguće naslutiti. Ako ništa drugo, za očekivati je da Porše nastavi stazama uspeha, baš kao što je to činio i u proteklih 70 godina!

    1948 – 1957. poreklo vrste – 356/1
    Ova godina smatra se onom kada je „rođen“ Broj 1. Prvi Porsche type 356 „No. 1” Roadster napravljen je u austrijskom mestu Gmund 1948. sa kodnim nazivom 356 i imao je broj šasije 356–001. Porše 356 javio se kao ideja kada je Ferry Porsche dobio inspiraciju od tadašnjeg proizvođača sportskih automobila Cisitalia, koji je koristio motor iz FIAT-a. Ferry je tada rekao: „Zašto mi ne bismo uradili isto sa Folksvagenovim delovima“. Njegove reči postale su stvarnost i na proleće 1947. godine tim je krenuo sa izradom pod kodnim nazivom „VW-Sports“, koij je kasnije promenjen u broj 356. Inženjeri koji su radili na projektu bili su oduševljeni i počastvovani time što prave prototip sportskog automobila.

    Godine 1948. u februaru „rodio“ se roudster, model sa dva sedišta, mekim platnenim krovom, kompletno sastavljen od aluminijuma. Centralno postavljen „bokser“ agregat sa četiri cilindra, zajedno sa transmisijom, ogibljenjem i upravljanjem došao je iz Folksvagena. Celokupan automobil imao je masu od svega 585 kilograma, pa mu je 35 konjskih snaga bilo dovoljno da dostigne 135 km/h. Prvenac, odnosno prototip sa nazivom 356–001 zvanično je homologovan 8. juna 1948. godine i momentalno se našao na startnoj poziciji trke u Insbruku gde je pobedio u svojoj klasi.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Tako je Porsche 356 ušao u serijsku proizvodnju sa oreolom pobednika. Kao i prototip, serijski 356/2 posedovao je šasiju od aluminijuma i dolazio u kabrio i kupe izvedbama. Međutim, za razliku od koncepta čiji je agregat postavljen centralno, motor u 356/2 premešten je u zadnji deo vozila kako bi obezbedio više prostora za prtljag iza sedišta. Prve serije izlazile su iz austrijske fabrike u mestu Gmund, ali se 1950. godine proizvodnja premešta u Štutgart, gde se menja i materijal od kog je sastavljena šasija – umesto aluminijuma korišćen je metal. Zbog tih izmena, svi primerci Porschea 356/2 od alumijuma smatraju se prototipovima, a napravljeno ih je oko 50. Kako je vreme odmicalo, Porsche je koristio sve manje delova iz Volkswagena. Veliki preokret na polju popularnosti modela 356 donela je pobeda na trci u Le Manu se 1951. godine.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Tri godine kasnije, Porsche je inovirao pogonsku jedinicu ugradnjom četiri bregaste osovine, taj trkački agregat dobio je ime Carrera (trkački na španskom) koje je do danas ostalo jedan od zaštitnih znakova marke iz Štutgarta. Uspesi na trkama nastavili su da se ređaju, a sa njima i tržišni, pa je samo tokom 1964. godine naručeno više od 10.000 primeraka. Tako je prvi sportski automobil marke Porsche proizveden u preko 76 hiljada primeraka od 1948 – 1966. godine.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Važno je napomenuti da su verzije modela 356 prolazile kroz određenu metamorfozu tokom godina, pa shodno tome postoje 356, 356 A, 356 B i 356 C. Podeljeni u dve velike grupe, kupe i kabrio, proizvedeni modeli 356 do 1952. godine prepoznatljivi su po vetrobranskom staklu podeljenom u dva dela sa oblikom slova V. Nakon toga, do 1955. godine, staklo je bilo iz jednog dela, ali je zadržalo identičan oblik. Kasnije se pojavio i 356 A koji je imao zakrivljeno staklo napred i prvi je serijski Porsche sa opcionim Carrera agregatom.

    Kasne 1959. nastupio je T5 356 B, da bi posle nepune tri godine stigla i redizajnirana verzija T6 356 B. Odlikuje ih drugačija karoserija sa novim branicima, migavcima, a korišćen je hrom kao zamena za polirani aluminijum. T5 i T6 verzije se razlikuju po haubi, koja je na T5 više zaobljena. Nazivi T5 i T6 označavaju novu šasiju. Finalna verzija, 356 C, malo je promenjena u odnosu na prethodnu verziju, ali je donela novinu u vidu disk kočnica na svim točkovima umesto dotadašnjih doboš kočnica.

    356 SL donosi prvu pobedu u klasi na trci 24h Le Mans
    Kao „mlad“ proizvođač sportskih automobila Porsche je pažnju javnosti privukao uspehom na čuvenoj trci 24 h Le Mansa, kada je model 356 SL pobedio u svoj klasi.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    550 Spyder
    Od 1953. Porsche počinje sa proizvodnjom roadstera sa centralno pozicioniranim motorom, što je donelo velike uspehe u automobilskom sportu i postalo tradicija, a model 550 Spyder to i potvrđuje.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    718 RS 60
    Tokom 1960. model Spyder, nazvan 718 RS 60 dobio je motor veće zapremine, što je donelo više uspeha u trkama izdržljivosti.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Porsche 804 pobeđuje u F1
    VN Francuske bila je prva Grand Prix trka u kojoj je pobedio Porsche 804. Iste godine, sa proizvodnih traka sišao je i 50.000-ti Porsche 356 B.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Model 901 – nastanak legendarnog 911
    Porsche je predstavio naslednka modela 356, a to je bio fastback coupe sa 2+2 sedišta i dvolitarskim, šestocilindarskim bokser motorom od 130 KS smeštenim pozadi. Tako je „rođen“ legendarni 911. Međutim, tada su svi još uvek koristili kodni naziv 901.

    Legendarna 911-ica, jedan najprepoznatljivijih modela u čitavoj autombilskoj istoriji i svakako najdugovečniji „sportista“, koji i danas egzistira, rođen je daleke 1963. godine kao naslednik Porschea 356. U tom periodu projekti nemačkog proizvođača stigli su do nomenklature 800, kao što je recimo slučaj sa F1 modelom iz 1962. godine koji je nazvan Porsche 804. Zbog toga je čuveni „elfer“ predstavljen u Frankfurtu sa oznakom 901, da bi serijska proizvodnja započela otprilike godinu dana kasnije.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Međutim, baš u to vreme nastaje problem sa oznakom 901. Naime, tek kada je Porsche izložio 901 na Salonu automobila u Parizu, ispostavilo se da je zapravo francuski Peugeot zaštitio pravo na trocifreno ime serijskih automobila sa nulom u sredini, a na njihovoj strani bila je i činjenica da su već prodali veliku količinu vozila sa takvim oznakama. Pragmatični Nemci nisu očajavali već su iznedrili kompromisno rešenje tako što je nula u sredini zamenjena jedinicom.

    Iako je Porsche do tog vremena napravio 82 primerka pod nazivom 901, ni jedan nije završio kod kupaca jer su iskorišćeni u svrhe testiranja. Ipak, 1988. je otkriven jedan primerak 901 u privatnom vlasništvu i to onaj pod rednim brojem 20, dok je 2010. godine pronađen model sa istom oznakom i rednim brojem 37. Inače, ovo nije jedini Porscheov automobil koji je „u hodu“ morao da menja nomenklaturu jer je ista sudbina zadesila 904 koji je preimenovan u Carrera GTS, dok je 906 prekršten u Carrera 6.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Bilo kako bilo, peripetije sa birokratijom nisu pomutile slavu 911-ice. Međutim, ovaj automobil nešto drugo čini jedinstvenim. Činjenica da je pored oznake u velikoj meri zadržao izvorni oblik svih ovih decenija. Onaj, koji mu je podario Ferijev sin, Ferdinand Porsche, a pomogao mu je Erwin Komenda, vodeći inženjer za kontruisanje karoserije. Automobil je porastao u odnosu na 356 i dobio je 2+2 konfiguraciju sedenja, no i pored toga pogonski agregat je ostao iza zadnje osovine. Reč je o 2,0-litarskom bokser motoru sa šest cilindara koji je isporučivao 130 KS, a snaga se prenosila putem petostepenog manuelnog menjača na zadnje točkove.

    Zanimljiva činjenica je da je ovaj menjač zadržao oznaku „tip 901”. Prva generacija Porschea 911 proizvodila se sve do 1989. godine i to u tri verzije – kupe, targa i kabriolet. Kao alternativa ručnom menjaču uveden je četvorostepeni automatik, a proširena je i paleta agregata. Tokom dugog perioda proizvodnje od četvrt veka, Porsche je ponudio i model 912 (1965–1969) kao jeftiniju verziju 911-ice“sa manjim agregatom od 90 KS, kao i Porsche 930 (1975–1977) koji je bio sušta suprotnost, jer je posedovao turbo agregat od 300 KS u najsnažnijoj verziji.

    904 Carrera GTS
    Iako je zvanično nazvan Carrera GTS, model sa oznakom 904 započeo je novo poglavlje u sportskoj istoriji marke Porsche i definitivno uveo nove kodne nazive umesto dotadašnjih.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Porsche 911 ulazi u serijsku proizvodnju
    Zbog „prigovora“ Peugeota u vezi sa nazivom 901, sportski automobil Porschea, već hitno preimenovan u 911, ulazi u serijsku proizvodnju i time započinje duga i uspešna istorija koja je oblikovala, ali i danas utiče na identitet i imidž nemačkog proizvođača.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Porsche 910 je pobedio na trci Targa Florio
    Nastavljajući uspehe iz prethodne godine modela 906 Carrera 6 fabrički tim iz Cufenhausena postigao je trostruku pobedu sa automobilom Porsche 910 na trci Targa Florio.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    911 R se prilagođava potrebama automobilskog sporta
    Tokom 1967. Porsche je predstavio model 911 R koji je namenjem automobilskim takmičenjima. Masa je bila oko 800 kg, a šestocilindarski, atmosferski bokser motor od 210 KS davao je ovom automobilu odlične performanse.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Pobeda u generalnom plasmanu za Porsche type 908 LH
    U trci izržljivosti 24h Daytona Porsche je sa type 908 LH postigao prvu pobedu u generalnom plasmanu.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    VW Porsche 914
    Na Salonu automobila u Frankfurtu predstavljen je model sportskog automobila sa centralno postavljenim motorom, VW-Porsche 914, koji je zatim odmah ušao u serijsku proizvodnju.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Potpuni trijumf za 917 Short-Tail Coupe
    Model 917 ne samo što je 1970. godine doneo prvu pobedu u generalnom plasmanu čuvene trke 24h Le Mansa, nego je sa njime Porsche obezbedio i titulu svetskog šampiona u konkurenciji proizvođača.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    911 Carrera RS 2.7
    Kao vodeći sportski model u gami 911, predstavljen je Porsche 911 Carrera RS 2.7. Danas jedan od najpoželjnijih Porscheovih modela toliko je popularan među kolekcionarima, da mu je cena porasla za neverovatnih 669 procenata u periodu od 2004 do 2014. godine. Vrednost Porschea 911 Carrera RS 2.7 krije se u njegovoj nameni, odnosno istoriji, jer je preteča sirovih sportskih modela sa dozvolom za redovan saobraćaj (današnji GT3, GT3 RS…).

    Uz to, proizveden je u ograničenom broju primeraka jer nije napravljen za tržište, već za trke. Da bi ispunio homologaciju i ostvario pravo na učešće u takmičenjima, Porsche je morao da proizvede i proda 500 primeraka ulične verzije tog automobila. Tadašnji menadžment nemačkog proizvođača smatrao je da je skoro nemoguće prodati sva ta vozila i da će biti na gubitku. Zato su nagovorili svoje dilere da svaki uzme bar po jedan kao svoj privatni automobil kako bi uspeli da sebi obezbede ulaznicu u trkačku seriju.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Međutim, kada je 1972. godine na Salonu u Parizu predstavljena Carrera RS sa cenom od 34 hiljade nemačkih maraka, svih 500 primeraka prodati su u roku od 7 dana! Velika potražnja naterala je Porsche da napravi dodatnih 500 komada, a kasnije još 500 sa nešto drugačijim, odnosno komfornijim paketom opreme Turing.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Porcheov model 911 Carrera RS nastao je od Carrere S koja je uzeta kao baza. Jednostavan recept da učinite automobil bržim i okretnijim je smanjivanje težine i „ubrizgavanje“ snage. Tako je masa Carrere RS iznosila svega 1.014 kg, dok je 2,7-litarski agregat isporučivao 210 KS i 255 Nm obrtnog momenta, a snagu na asfalt prenosio je putem petostepene manuelne transmisije na zadnje točkove. S tim u vidu, ubrzanje iz mesta do 100 km/h bilo je 5,9 sekundi, dok je maksimalna brzina iznosila 241 km/h, što je veoma brzo za tadašnje standarde! Budući da su se Carrere RS proizvodile u odvojenim serijama postoji razlika između njih. Reč je o debljini lima na karoseriji koji na prvim modelima iznosi 0,8 mm, dok je na ostalim nešto „puniji“.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Što se tiče trkačke verzije, odnosno Carrere RSR 2.8, ona je odmah u svojoj prvoj godini takmičenja dominirala. Najveći trijumf upisala je na trci 24 sata Dejtone, a iza sebe je ostavila Ferrari 365 GTB/4 i Corvettu sa 7-litarskim agregatom. Nakon toga Porsche je prigrabio sedam nemačkih titula, pobedio je u tri internacionalna šampionata, uključujući i GT šampionat.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Pogled u budućnost je termin kojim je najčešće opisivan Porsche 959. Naime, kao što je bio slučaj sa Carrerom RS, Porscheu je bilo potrebno je minimum 200 primeraka na tržištu kako bi ispunio kriterijum za učešće na tadašnjem reli šampionatu pod regulacijom Grupe B. Ipak, za razliku od Carrere RS, koja je bila sirovija i brža verzija tadašnjeg 911, nemački proizvođač iskoristio je ovu priliku da svo stečeno znanje i raspoloživu tehnologiju iskoristi kako bi napravio potpuno nov model, automobil ispred svog vremena.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Razvoj Porschea 959 (originalni naziv „Gruppe B“) otpočeo je 1981. godine kada je Peter Šuc došao na poziciju direktora, a glavni inženjer je bio Helmut Bot. Obojica su smatrali da je zbog pozicije agregata iza zadnje osovine potrebno razviti novi, „pametniji“ način da se snaga prenese na sva četiri točka. Idealni poligon za dokazivanje 4×4 sistema bio je Svetski reli šampionat. Napokon, 1986. godine automobil je završen, a mnoge je iznenadio specifičan, izduženi „rep“.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Karoserija je napravljena od kombinacije aluminijuma i kevlara, dok je pod vozila bio od meta-aramida. Implementacija takvih materijala omogućila je spuštanje mase na 1.450 kg. Bokser agregat od šest cilindara zapremine 2,8 litara imao je dva turbo punjača i maksimalnu snagu od 444 KS i 500 Nm obrtnog momenta. Porsche 959 ne samo da je bio brz, već je prigrabio oreol najbržeg serijskog automobila tog vremena sa maksimalnom brzinom od 315 km/h.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Ipak, sa stanovišta inžinjeringa najveću specifičnost predstavljao je sofisticirani pogon na sva četiri točka. Ono zbog čega je inicijalno i pokrenut čitav projekat.U pitanju je takozvani PSK sistem koji se smatrao najnaprednijim 4×4 pogonom u to vreme.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Pružao je aktivnu raspodelu obrtnog momenta između prednje i zadnje osovine kako bi omogućio najbolje prianjanje na svim podlogama. Pri ubrzanjima, PSK bi prebacivao 80% snage na zadnje točkove, a to bi se menjalo u zavisnosti od krivine i položaja vozila. Vozač je sve promene mogao da isprati na „cajgeru“ koji je pokazivao kako radi određeni diferencijal, kao i koliko snage je na prednjoj osovini. Transmisija je takođe priča za sebe. Reč je o petostepenoj manuelnoj transmisiji sa dopunskom „G“ brzinom koja je namenjena za off-road, odnosno brzina za sporohodno kretanje kao kod terenaca. Sve to zbog reli šampionata, gde bi mu ova pomoć dobro došla u slučaju da se negde van asfalta zaglavi.

    Prvi primerci Porschea 959 isporučeni su klijentima 1987. godine po basnoslovnoj ceni od 420.000 nemačkih maraka, a do 1988. godine proizvedeno je 337 automobila uključujući 37 prototipova i prepordukcijskih modela. Međutim, to nije bio kraj za 959, jer je 1992/1993. godine proizvedeno još osam primeraka pod imenom 959s. Sa 510 KS i cenom od 747.500 maraka, ovo je bio pravi dragulj u kruni.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Što se trkačkih serija tiče, Porsche 959 nikad nije nastupio na reli šampionatu jer je – zakasnio. Grupa B je zbog mnogobrojnih nezgoda ukinuta 1986. Ipak, učestvovao je na Pariz-Dakar reliju, kao i na 24 sata LeMana u trkačkoj izvedbi nazvanoj 961.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Poslednja generacija 911-ice sa vazdušnim hlađenjem, model sa internom oznakom 993 predstavljen je 1994. godine. Među entuzijastima danas slovi za moderni klasik, budući da se upravo na ovom modelu najviše vide promene dizajnerskog pravca. Ovde su prvi put implementirane još oblije i prefinjenije linije, kakve i danas caruju u porodici 911. Iako je vremenom dobijao na značaju ovaj model nije doneo neku veliku novinu. Sve dok nije predstavljen 993 turbo 1995. godine. Porsche je uveo novi turbo agregat sa maksimalnom snagom od 408 KS. Reč je o 3,6-litarskom bokser motoru sa dva turbo punjača, potpuno novim intervalima predpaljenja i paljenja, kao i elektronikom, tako da je ovo bio jedan od prvih automobila sa OBD2 konektorom za dijagnostiku. Velika novina bila je i pogon na sve točkove u kombinaciji sa turbo motorom. Maksimalna brzina iznosila je 290 km/h, dok je ubrzanje do 100 km/h iz mesta trajalo svega 4,3 sekunde. Zbog veće snage, šasija je bila ojačana, kao i kočnice kako ne bi izostala adekvatna moć zaustavljanja.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Model 993 Turbo proizvodio se do 1998. godine, ali postojale su razlike između prve verzije i one koja se našla u proizvodnji 97/98. Mlađi modeli imali su ojačan menjač zbog velike snage i pogona na sve točkove, računar je bilo moguće modifikovati/mapirati, vazdušni jastuk za suvozača je mogao biti isključen ukoliko se tu nađe sedište za dete, a tu je i dizajnerski momenat, gde su čepovi felni kod prvih modela imali natpis „turbo“, a kasnije Porsche.

    Foto: Porsche

    Foto: Porsche

    Kasnije je predstavljen i Turbo S sa 450 konjskih snaga. Od standardnog modela jači se vizuelno razlikuje po žutim kočionim čeljustima, malo većem repnom spojleru, a imao je i četiri izduvne cevi, kao i usisnike iza vrata. Međutim, svega 183 automobila je proizvedeno. Model 993 turbo se proizvodio i u kabriolet izdanju i imao je agregat iz 964 turbo, baš kao i 993 GT2 koji je napravljen zbog trkačke homologacije sa pogonom isključivo na zadnje točkove, ali oba modela su proizvedena u veoma malim serijama.

    Nastaviće se….

    TopSpeed Team

    chats-viber-ts

    Tagovi: 70 godina, 993 turbo, aktuelno, Carrera, carrera rs, carrera s, Ferdinand Porsche, porsche, porsche 356, porsche 550, porsche 901 concept, porsche 904, porsche 911, porsche 959, porsche carrera