0

ODRAZ PERFEKCIONIZMA: Četiri decenije Brabusa

Putovanje kompanije Brabus dugo četrdeset godina, obeležavamo retrospektivom sportskih modela koji bacaju posebno svetlo na stvaranje jednog od najpopularnijih i najekskluzivnijih brendova u svetu tjuninga. Jači nego ikada, Brabus danas predstavlja suvereni autoritet u svetu prerada sa pedigreom!

Foto: Brabus

Foto: Brabus

Priča o nastanku i usponu brenda Brabus, jedna je od interesantnijih u svetu tjuniranih automobila. Prvo poglavlje, ili još bolje rečeno predgovor, vraća nas u 1977. godinu i mesto Botrop. Gradić na kanalu Rajna-Herna do tada uglavnom poznat po teškoj industriji, kao i čitava oblast Rur, narednih godina postaće epicentar ekskluzivnih prerada Mercedes-Benc automobila. Ali krenimo redom…

pročitaj još

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Brabus je osnovao inženjer i entuzijasta Bodo Bušman, sin lokalnog dilera Mercedesovih vozila. U to vreme je vozio Porše, a otac nije blagonaklono gledao na to što je na njegovom placu  svakodnevno parkiran reprezentativan automobil iz konkurentske kompanije. Zbog toga ga je uslovio da „pređe“ na Mercedes što je ovaj i učinio. Ipak, Bušman mlađi nije bio zadovoljan performansama S-klase (W 116) pa je rešio da nešto učini po tom pitanju. Modifikacijama je učinio da velika limuzina sa znakom „trokrake zvezde“ postane atraktivnija i, što je još važnije, znatno brža od serijske verzije.

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Nedugo zatim jedan od posetilaca se zagrejao baš za taj tjunirani Mercedes pored svih ostalih automobila u ponudi. Tako je Bodo Bušman spletom okolnosti došao na ideju da započne potpuno novi posao. Za ulazak u igru bio mu je potreban partner jer je želeo da registruje kompaniju kao akcionarsko društvo. Kao većinski vlasnik ušao je u partnerstvo sa izvesnim Klausom Brakmanom. Sledeći potez je bilo „krštenje“, a odluka je pala da ime nastane sintaksom prva tri slova prezimena osnivača (Brackman i Buschman). Nakon osnivanja, Brakman nije nastavio da pokazuje interesovanje za bavljenje ovim poslom, pa je za simboličan iznos ustupio svoje akcije Bušmanu.

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Prve konverzije podrazumevale su smele prerade na karoseriji i motoru. Zadatak nije bio jednostavan, budući da su za osnovu odabrani automobili eminentnog proizvođača kakav je Mercedes. Ne treba zaboraviti  da su modeli iz Štutgarta još krajem sedamdesetih imali nedodirljivu reputaciju. Ipak, kupcima su neretko nedostajale performanse, odnosno sportski potencijal i upravo tu je Brabus tražio svoju šansu. Iskoristio je pre svega hrabrim stilom koji je na vizuelnom planu nudio atraktivniju pojavu.

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Bilo da je reč o felnama većih dimenzija, aerodinamičnim dodacima ili naglašenijem izduvnim sistemom, Brabus je imidž gradio sportskim stilom koji je eleganciju stavljao u drugi plan. Presudan trenutak za ekspanziju Brabusa vezuje se za 1984. godinu, kada je narudžbina flote od 200 Mercedesa 190 E rentakar kompanije Sixt lansirala ime Brabus u svet perspektivnih tjunera. Sveobuhvatan tretman je bio do te mere ubedljiv, a legenda kaže kako su mnogi već nakon jednodnevne vožnje iznajmljenog automobila postali klijenti u Brabus radionici. Ostalo je istorija…

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Osim dizajna i estetike koja se jasno distancirala od tradicionalih vrednosti serijskih Mercedesa, Brabus je od samog osnivanja igrao i na kartu personalizovanog enterijera i brzine. Tako je sredinom osamdesetih u prvom planu bila V8 verzija modela 190 E sa 276 konjskih snaga i 430 Nm obrtnog momenta, dok je 1985. godine Brabus upisao i svetski rekord u aerodimanici, budući da je u vazdušnom tunelu tadašnja E-klasa postigla 0,26 koeficijent otpora. Nakon pomenutih uspeha usledila je selidba, jer su u centralu počele da pristižu narudžbine iz čitave Evrope. Skromnu radionicu odmenio je daleko veći centar izgrađen po najvišim standardima. I tada je otpočelo  zlatno doba Brabusa.

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Za mušterije koje su tražile više adrenalina eksperti u Botropu su početkom devedesetih pripremili specijalan motor u V12 konstrukciji. U pitanju je pravi tehnološki biser koji je postao sinonim svog vremena, pogotovo ispod haube E-klase W124. Zahvaljujući studioznom radu i istraživanju Brabusovih stručnjaka, razultat je bio impresivan. Pomenuti V12 zapremine 7,3 litra raspolagao je sa 501 konjskom snagom, kao i sa respektabilnim obrtnim momentom od 710 Nm. Rezultati nisu izostali, pa je 1997. godine dominacija u pogledu snage nastavjena, da bi nešto kasnije bila potvrđena i brzinskim rekordom.

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Naime, pre dve decenije, Brabus E V12 (W210) sa 582 KS upisao se u istoriju kao najbrži sedan u serijskoj produkciji sa elektronski ograničenom brzinom od 330 km/h. A razlog zbog čega je morala da bude implemetirana elektronska blokada je taj što u to vreme nisu postojali dovoljno pouzdani serijski pneumatici za ovako ekstremne brzine. Inače, to je bio samo prvi u nizu rekorda, jer su naslednici izvedeni iz E-klase (W211 i W212) nastavili sa pomeranjem granica…

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Kao kulminaciju poslovanja u 20.veku, Brabus je 1999. godine proširio poslovni prostor na 112.000 kvadratnih metara, postavši najveći tjuner u svetu autombila. Početkom novog milenijuma proširena je saradnja sa Dajmler Krajsler korporacijom, pa je 2002. i zvanično rođen Smart-Brabus GmbH. Profilisan na ideji najbržih Mercedesa, Brabus je u narednim godinama mnogo puta potvrdio reputaciju.

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Ovom prilikom bismo izdvojili nezaboravne nastupe na čuvenoj stazi Nardo u Italiji, koja zbog ovalne konfiguracije i nagiba predstavlja svojevrstan poligon za testiranje brzinskih rekorda. Upravo na ovom mestu je 2005. Brabus E V12 (W211) sa 640 KS dostigao magičnih 350 kilometara na sat. Nešto kasnije je unapređena verzija sa 730 KS u špicu uhvatila 365,7 km/h, da bi sledeća generacija (W212) sa 800 KS dostigla neverovatnih 370 km/h. Naravno, pored E-klase Brabus u svom asortimanu ima i ostale Mercedesove modele, od najmanjeg CLA do najreprezentativnijeg Maybacha, a posebno zapaženu rolu ima G-klasa, legendarni terenac koji u režiji Brabusa servira i do 850 KS iz V8 motora.

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Osim Mercedes-Benz i Smart programa, poslednjih godina kompanija iz Botropa usmerava pažnju na tjuning još nekih brendova. Tako u okviru Startech podbrenda, Brabus sve ambicioznije ulazi na teren legendarnih britanskih automobila, poput luksuznih Rendž Rover terenaca i Bentli superautomobila. Ništa manje atraktivna nisu ni “odela” koje je nemački tjuner namenio Maseratijevom modelu Levante, a u okviru kategorije Zero Emission u prvi plan je stavljen Teslin Model S, tako da je očigledno da se Brabusov uticaj sve više širi na svetskoj automobilskoj mapi.

    Uroš Popović

    Foto: Brabus

    Foto: Brabus

    Brabus Classic
    Uporedo sa predstavljanjem savremenih modela, Brabus veliku pažnju usmerava i na negovanje tradicije. U okviru kompanije sve veću pažnju dobija i program Brabus Classic koji se bavi prvoklasnom restauracijom i negom oldtajmera. Na taj način se etablira i u krugovima klasičnih automobila, kategorije koja u Evropi beleži konstantan rast popularnosti. Ipak, ono što izdvaja ovu radionicu od ostalih na tržištu jeste najviši standard ručne izrade, po fabričkim standardima i sa originalnim delovima. Kao rezultat, Brabus predstavlja 6-Star program, koji je potvrđen i dvogodišnjom garancijom sa neograničenom kilometražom.

    chats-viber-ts

    Tagovi: 40 godina, brabus, jubilej, mercedes-benz, tjuning, tuning