1

ZLATNA EPOHA: 70 godina Ferrari brenda

Ove godine, navršava se 75 godina od kako je Enzo Ferrari u italijanskom gradiću Modeni svetu prikazao svoj prvi automobil. Bio je to model 125S sa motorom od 12 cilindara, sa kojim su Scuderia Ferrari i njen osnivač Enzo krenuli stazama slave osvajajući trofeje na trkačkim stazama širom sveta

Foto: Ferrari

Foto: Ferrari

Enzo Ferrari rođen je 18. februara 1898. godine u Torinu, u siromašnoj porodici i još kao  dečak pokazao je zanimanje za automobile. Prvi svetski rat ga zatiče u školi za vatrogasce u Modeni, da bi se 1916. pridružio Trećoj alspskoj regimenti italijanske vojske. Dve godine kasnije, 1916. epidemija gripa odnosi mu oca i brata, a on, iako oboleo dve godine kasnije od iste bolesti, preživljava i dočekuje kraj rata kao civilno lice.

pročitaj još

    Foto: Ferrari

    Foto: Ferrari

    Godine rata, kriza i siromaštvo ne pružaju mnogo šansi mladom Enzu, ali on ipak nalazi posao test vozača u Torinu, u radionici za izradu kamionskih šasija, da bi godinu dana kasnije prešao u firmu Costruzioni Meccaniche Nazzionali u Milanu, gde je zahvaljujući svojim vozačkim sposobnostima dobio mesto za volanom trkačkih automobila, a iste godine vozio je svoju prvu zvaničnu trku. Bila je to brdska trka na relaciji Parma – Pođo di Barketo, na kojoj je zauzeo četvrto mesto.

    Foto: Ferrari

    Foto: Ferrari

    Nedugo zatim učestvuje i na čuvenoj Targa Florio, bez većeg uspeha, da bi 1920. prešao u Alfa Romeo i na istoj trci osvojio drugo mesto. Ovim uspehom počinje Ferrarijeva epizoda duga 20 godina pod okriljem Alfe, gde je postao član borda i šef Alfa Corsa trkačkog  tima… Za zasluge i doprinos razvoju automobilskog sporta u svojoj zemlji 1927. godine dobila titulu „Commandatore“, ime, kojim će ga njegovi saradnici, kao i poklonici automobila sa propetim konjem na prednjoj haubi, zvati tokom celog života.

    Foto: Ferrari

    Foto: Ferrari

    Ali, prava priča o Enzu Ferrariju, čoveku, vozaču i konstruktoru kakvog ga svet poznaje, počinje po upoznavanju sa grofom Frančeskom Baraka i njegovom suprugom kontesom, posle pobede na Savio Circuit. Uz zajedničku fotografiju sa posvetom, od italijanskog grofa dobio je maskotu propetog konja za svoj trkački automobil. Ohrabren početnim uspesima Enzo, u okviru Alfa Romea 1929. formira „Scuderia Ferrari Grand Prix Racing Team“. Karijeru vozača završava 1931. godine drugim mestom na trci „Three Provinces Circuit“ za volanom Afa Romea 8C MM. Po napuštanju Alfe, osam godina kasnije osniva spostvenu firmu Auto Avio Costruzioni u Modeni, a tokom ratnih godina njegova firma radila je za fašistički režim Benita Musolinija.

    Foto: Ferrari

    Foto: Ferrari

    Po završetku rata, marta 1947. Enzo konstruiše prvi spostveni automobil u saradnji sa Đoakinom Kolombom, Đuzepeom Busom i Luiđijem Bazijem. Bio je to model 125S, sa motorom od 12 cilindara i sa njim „Commandatore“ počinje da urezuje svoje ime u najblistavije stranice istorije automobilizma… Debi prvog automobila, 125S, bio je već u maju iste godine, a svoje ime u istoriju za volanom na Circuito di Piacenza upisao je Franko Korteze. Automobi nije idržao, otkazala je benzinska pumpa dok je vozilo bilo na čelu trke. Ipak, samo devet dana kasnije, 20. maja, Franko Korteze donosi i prvi trijumf Enzu Ferrariju, pobedom u trci „Roma Grand Prix“. Korteze je prešao 40 krugova (137 km) prosečnom brzinom od 88,5 km/h. Bila je to prva od šest pobeda ovog automobila u toj sezoni.

    Foto: Ferrari

    Foto: Ferrari

    Prvi trofej na Gran Prix trkama ostvaruje u Silverstonu 1951. godine sa bolidom u kome je za upravljačem bio Hose Froilan Gonzales, a prvu titulu u šampionatu osvaja u narednoj sezoni 1952/53. U isto  vreme počinje i proizvodnja sportskih automobila sa oznakom Ferrari. Ali, Enza Ferrarija nije uvek pratila boginja Talija. Godine 1957. tokom trke Mille Miglia, zbog pucanja gume u punoj brzini, njegov vozač Alfonso de Portago, zajedno sa svojim suvozačem, izleće u publiku. U nesreći, pored dvojice vozača, stradalo je i nekoliko gledalaca, a posle istrage koja je povedena, Enzo je oslobođen odgovornosti za incident. Ali, priče o tome da Enzo nemilosrdno forsira svoje vozače, izazivajući rivalitet među njima, nije prestajala i pratiće ga tokom celog života.

    Foto: Ferrari

    Foto: Ferrari

    Godinu dana pre ove nesreće, Enzo Ferrari doživeo je ličnu tragediju. Od posledica mišićne distrofije umire mu drugi sin Alfedo Dino Ferrari. U znak sećanja na preminulog sina, kreiran je i čuveni model Ferrarija – Dino. Enzo je imao još jednog sina iz vanbračne veze sa Linom Lardi koga je priznao tek 1975. godine, posle Linine smrti. Privatno nije voleo novinare, niti publicitet, kao ni pojavljivanje u javnosti.

    Foto: Ferrari

    Foto: Ferrari

    Legenda automobilskog sporta, tvorac game super sportskih luksuznih automobila koji  decenijama nisu imali pravu konkurenciju i bili su izazov za svakog iskrenog poklonika, umro je 14. avgusta 1988. godine u 90. godini, ostavivši iza sebe nasleđe u kojem bi se svaki automobil izašao iz pogona u Maranellu sa crnim propetim konjićem u žutom trouglu na haubi mogao nazvati „Ikonom Ferrari“. Nasleđe koje izaziva divljenje svakim pogledom na bilo koji Ferrari, svejedno gde, na trkačkoj stazi, a još više na bulevarima i avenijama  metropola i modnih centara širom sveta…

    Uroš Dedić/TopSpeed

    Foto: Ferrari

    Foto: Ferrari

    Odbio ga FIAT
    Mnogo je zanimljivosti vezano uz ime Enza Ferrarija. Jedna od mnogih, ali možda i najbizarnija je da je na početku svoje karijere pokušao da se zaposli u gigantu italijanske auto-industrije FIAT-u. Ali, u Torinu su smatrali da Enzo nije dovoljno talentovan mehaničar da bi dobio posao!

    Prodaja FIAT-u
    Ferari je 1969. prodao 50 odsto svojih vlasničkih prava FIAT-u, ali je zadržao stopostotna upravljačka prava  i kontrolu nad trkačkom divizijom. Prethodno, Enzo je „bračnu ponudu“  uputio Fordu, ali je posao propao jer u američkom gigantu nisu bili spremni da Ferrariju ostave potpunu kontrolu nad Scuderijom. Pet godina kasnije, Enzo Ferrari zvanično je otišao u penziju sa pozicije direktora putničkog programa, a iste godine imenovao je Lucu di Montezemola za prvog čoveka tima Formule 1 i odredio ga za svog predstavnika u svim poslovima vezanim za F1. Do kraja života, Enzo je ostao vezan za ekipu koja je učestovala u F1 šampionatu, ali nije doživeo da proslavi više ni jednu titulu.

    Foto: Ferrari

    Foto: Ferrari

    Najskuplji u istoriji
    Kakva remek dela predstavljaju dostignuća iz Maranella, najbolje oslikava podatak da se na listi od 10 automobila sa najvišom postignutom cenom u istoriji aukcija, nalazi čak devet Ferrarija! Najvredniji dragulj predstavlja čuveni model 250 GTO iz 1962. godine – jedan od samo 39 proizvedenih primeraka plaćen je rekordnih 38,1 milion dolara na aukciji 2014. godine. Sa cenom od 29,6 miliona dolar na drugom mestu se nalazi Mercedes W196 iz 1954. godine koji je vozio petostruki F1 šampion, legendarni Argentinac Huan Manuel Fanđo. To je ujedno i jedini model iz top 10 koji na haubi ne nosi znak propetog konja. Treći najskuplje plaćen automobil ikada je Ferari 275 GTB/4S Spider iz 1967. sa cenom od 27,5 miliona dolara. Napravljeno ih je samo 10, a primerak sa aukcije dobio je na ceni i zbog toga što ga je vozio Steve McQueen u filmu “Afera Tomas Kraun”.

    Foto: TopSpeed

    Foto: TopSpeed

    Hronologija najznačajnijih događaja

    1947 – Osnivanje marke Ferari
    1950 – Ferari debituje u Formuli 1
    1951 – Prva pobeda u F1, ostvaruje je Hoze Froilajn Gonzales
    1952 – Alberto Askari sa Ferarijem 500 postaje svetski prvak u Formuli 1
    1958 – Majk Houtorn osvaja F1 šampionat u Ferariju 246 F1
    1962 – Predstavljen 250 GTO, trostruki uzastopni pobednik GT šampionata u klasi konstruktora 1962-64.
    1964 – Džon Surtis svetski prvak Formule 1 u bolidu 158 F1
    1967 – Tri Ferarija, dva 330 P4 i jedan 412 P, završavaju na pozicijama 1-2-3 na trci 24 časa Dejtone
    1968 – 365 GTB Dejtona predstsavljen na Salonu u Parizu
    1969 – FIAT postaje suvlasnik marke sa 50 odsto deonica
    1972 – Otvorena staza Fiorano, Ferarijev poligon za testiranja
    1975 – Niki Lauda postaje prvak Formule 1 za upravljačem bolida 312 T
    1981 – Žil Vilnev ostvaruje prvu pobedu u jednom F1 bolidu (126 K) sa turbo motorom na GP Monaka
    1984 – Ferari Testarossa premijerno predstavljen na Salonu u Parizu
    1987 – Ferari F40 otkriven na Salonu u Frankfurtu
    1988 – Smrt Enca Ferarija
    1993 – Pokrenut prvi šampionat u okviru marke – Ferrari Challange
    1998 – Otvoren novi vazdušni tunel za testiranja
    2004 – Peti naslov svetskog prvaka za Mihaela Šumahera ujedno predstavlja i rekordnu šestu uzastopnu titulu za Ferari u klasi konstruktora
    2006 – Pokrenut ekskluzivni XX program posvećen ekstremno performantnim modelima rezervisanim isključivo za top klijentelu
    2007 – Kimi Raikonen i Skuderija Ferari postaju šampioni Formule 1
    2013 – Prvi hibridni model Ferarija, La Ferrari, ulazi u proizvodnju
    2015 – Deonice Ferarija izlaze na berzu u Njujorku
    2016 – LaFerrari Aperta predstavljen na Salonu u Parizu u čast obeležavanja 70 godina marke
    2017 – Najnoviji model 812 Super Fast otkriven na Salonu u Ženevi

    Tagovi: 70 godina, alfa romeo, enzo ferrari, ferrari, jubilej, scuderia
    Popularni komentari
    • S
      SRLE

      Svaka vam cast.