1

REPORTAŽA RENAULT EOLAB: Za upravljačem budućnosti

Foto: Mihajlo Todorović

Foto: Mihajlo Todorović

Na novinarskim prezentacijama obično imamo priliku da testiramo najrazličitije i najsavremenije automobile današnjice, ali smo jako retko u prilici da se upoznajemo sa nečim što ne predstavlja sadašnjost, ma kako ona bila usavršena, već budućnost automobilske industrije. Zahvaljujući Renaultu, nedavno smo bili u mogućnosti da u test centru u blizini Pariza, vozimo koncept model Eolab, koji je bio samo jedna od zvezda Renaultovog štanda na Salonu automobila u Parizu.

Foto: Renault

Foto: Renault

Za razliku od brojnih studijskih automobila koji predstavljaju daleku budućnost i promovišu skupocene tehnologije i materijale, prototip Eolab koji smo imali priliku da testiramo, služi za usavršavanje nečega sasvim drugog. Kako saznajemo od Renaultovih inženjera, reč je o prototipu konstruisanom na bazi modela B segmenta, na kojem se usavršavaju komponente i tehnologije koje nisu nedostižne kada je masovna proizvodnja u pitanju, a sve sa jednim ciljem – smanjenje potrošnje i zagađenja. Rezultat nije izostao – Eolab prosečno troši jedan litar benzina i emituje 22 grama ugljen-dioksida po pređenom kilometru! Ovakav uspeh je ostvaren u tri razvojna smera – smanjenje mase, poboljšanje aerodinamike i primenom hibridne tehnologije.

Foto: Mihajlo Todorović

Foto: Mihajlo Todorović

Konstruisati danas šasiju i karoseriju skromne mase nije teško, ali se problem javlja ako je jedan od ciljeva i cena pogodna za masovnu proizvodnju. Zato kompletan automobil nije izrađen od kompozitnih materijala. Oni bi obezbedili skromnu masu i neophodnu čvrstinu, ali ne i prihvatljivu cenu. Pribegnuto je kombinaciji čelika, plastičnih masa, aluminijuma i magnezijuma, dok je, na primer, i titanijum odbačen kao preskup. Da li je ovakav pristup bio uspešan, najbolje ilustruje podatak da ovaj automobil, koji je po gabaritima skoro identičan modelu Clio četvrte generacije, ima masu od samo 400 kilograma. Na ilustraciji su crvenom bojom označene čelične komponente, plavom aluminijum, narandžastom magnezijum, dok zelena nijansa označava plastične mase.

Foto: Renault

Foto: Renault

Pored olakšanja primenjenih na karoseriji i šasiji, velike uštede su ostvarene i kod ostalih komponenti. Primera radi, kočnice konstruisane u saradnji sa Continentalom imaju 14,5 kilograma manju masu od ekvivalentnih standardnih za automobil te mase i gabarita. Ovo nije ostvareno primenom skupocenih kompozitnih materijala i keramike, već kombinovanjem aluminijuma i čelika, na mestima gde je to neophodno. Primenjen je i “pametni” način rada kočnica.

Foto: Renault

Foto: Renault

Kod klasičnih kočnica, diskovi uglavnom uvek blago dodiruju kočione pločice, čime se povećavaju otpori. Kod Eolaba su kočione pločice, kada se ne koči, potuno odvojene. Kako bi se kompenzovao gubitak na vremenu koje je potrebno da se pločice “priljube” uz diskove i time redukovao zaustavni put, rad kočnica se nalazi pod kontrolom računara. On prepoznaje situaciju kada vozač planira naglo da prikoči, što je, na primer, iznenadno otpuštanje pedale gasa, i automatski priprema kočnice za maksimalno delovanje.

Foto: Mihajlo Todorović

Foto: Mihajlo Todorović

Kod manjih automobila nikada ne susrećemo električnu parkirnu kočnicu, jer je ovaj sistem do sada mogao da funkcioniše samo na disk kočnicama, a manji modeli na zadnjoj osovini uglavnom imaju doboše. Sa Continentalom je razvijen sistem koji omogućava ugradnju električne parkirne kočnice i na doboše, čime je ostvarena ušteda od nekoliko kilograma. Ukupnom smanjenju mase doprinose i ultra lagana sedišta, kao i specijalna tanja stakla.

Foto: Mihajlo Todorović

Foto: Mihajlo Todorović

Svi ovi sistemi olakšavanja su sakriveni, a ono što se vidi već na prvi pogled jeste napredna aerodinamika. Pored odlične osnovne aerodinamike, model Eolab je efikasan na ovom polju i zahvaljujući aktivnim komponentama. Prednji odbojnik u dnu ima pokredni spojler koji se pri brzinama većim od 70 km/h, spušta za 100 milimetara, čime sprečava štetno strujanje vazduha ispod vozila. U zadnjem delu se nalaze i dva bočna “flapsa” koji se u toku vožnje “otvaraju” za šest centimetara, čime smanjuju vrtloženje vazduha iza automobila i time dodatno redukuju otpor opstrujavanja.

Foto: Renault

Foto: Renault

Specifični su i točkovi. Po rečima inženjera, idealno bi bilo kada bi felna bila ravna i glatka površina. Ipak, to nije moguće zbog hlađenja kočnica. Zato je primenjeno rešenje sa aktivnim točkovima, koji mogu da se otvaraju i zatvaraju. Poseban senzor registruje kada je kočnicama potrebno hlađenje, dok, na primer, tokom vožnje na otvorenom putu, kada se ne koči, točkovi ostaju zatvoreni i na taj način smanjuju koeficijent otpora vazduha. Eolab je “obuven” u specijalne pneumatike širine 145 milimetara, što je za 40 milimetara uže od trenutno najužih pneumatika dostupnih na aktuelnom modelu Clio. Shodno tome, oni imaju oko 15 porocenata manji otpor kotrljanja.

Foto: Mihajlo Todorović

Foto: Mihajlo Todorović

Za pogon ovog modela zadužen je hibridni sistem sa opcijom vožnje na električni pogon i nultom emisijom izduvnih gasova. Osnovni pogon obezbeđuje benzinski motor od 75 konjskih snaga, a asistira mu elektromotor koji obezbeđuje potpunu autonomiju do 60 pređenih kilometara i maksimalnih 120 km/h. Zahvaljujući tome, ovaj automobil na dnevnim relacijama može da se koristi kao električni, a da je zahvaljujući benzinskom agregatu, osposobljen i za duže relacije.

Foto: Mihajlo Todorović

Foto: Mihajlo Todorović

TopSpeed Team

Tagovi: clio, co2, hibrid, renault eolab
Popularni komentari
  • M
    Mali

    Mislim da tekst ima grešku. “Eolab prosečno troši jedan litar benzina i emituje 22 grama ugljen-dioksida po pređenom kilometru!” Po pređenom kilometru? To je 100 litara na 100 kilometara.

    Redakcija TopSpeed:

    Misli se na emisiju CO2, koja se izražava u gramima po pređenom kilometru (g/km). Prosečna potrošnja goriva je standardno u litrama na 100 pređenih km…